Biti u dobrim odnosima sa prvim komšijom je jako važno jer vam je on najbliži i prvi će vam priteći u pomoć ako to nekada zatreba. Na žalost u mnogim slučajevima između komšija dođe do sukoba.
Dejan je stajao pred velikim orahom, gledajući u njegovu ogromnu krošnju koja je prekrivala celu terasu njegove kuće. Bio je ljut i frustriran, spreman da konačno reši problem koji mu je stvorio komšija Rade. Orah je godinama bio izvor nesuglasica, lišće je zapušavalo oluke, a senka stvorila vlagu koja mu je iritirala bolest sina Stefana. Iako je bio svestan da su problemi sa drvetom bili manji od stvarnih problema koje je imao, bes je bio neumoljiv.
- Rade, starac koji je živeo pored njega, bio je poznat po tome što je bio tvrdoglav i ljubomorno čuvao svoje orahovo drvo, govoreći da je to jedini pravac koji mu je bio svetinja. Iako je znao da je orah uvek smetao, Dejan nije mogao da podnese više. Njegovo zdravlje, kao i zdravlje njegovog sina, bili su važniji od svega. Svuda je oko njega bilo govora o drvetu, o tome kako je bio simbol Radeove snage i porodične tradicije, dok je on, sa svim svojim strahovima i brigama, samo želeo mir i stabilnost za svog sina.
Stari orah je bio Zoračina borba. Iako nije želela da ga poseče, Dejan je smatrao da je to jedini način da oslobodi prostor za svoj mir. Jednog dana, dok je sunce još bilo daleko, stao je s motornom testerom u ruci. Nisam želeo da mu se svetim, ali nisam mogao da dozvolim da to stablo i dalje uzima sve od mene. Sa užarenim pogledom, počeo je da seče. Zvuk testere odjekivao je kroz šumu i smireno okruženje u kojem je Rade uživao. Snažno je zarezao drvo i sekao koru koja je bila tanka, sve dok nije otkrio nešto neobično.
Iz šupljine oraha ispale su koverte. Debele, bele koverte, i unutar njih – novac. Dejan nije mogao da veruje očima. Novčanice su bile uredno složene. Ispod svega toga bio je mali papir, rukopis sa starog rokovnika, nešto što je u trenutku promenilo sve. Taj papir je otkrio istinu, sve ono što Rade nikada nije hteo da kaže.
Na tom papiru pisalo je da je Rade, svi ti nesrećni dani koje je proveo tražeći utjehu u svom orahu, zapravo sve to skupljao za Dejana. On je želeo da mu pomogne, a nije znao kako. Zoračina ljutnja bila je očigledna, ali sada je sve to imalo smisla. Drvo koje je on smatrao “opasnim” postalo je ono što mu je na kraju pružilo životnu šansu za njegovog sina.
Kad je telefon zazvonio, Dejan je znao da je došao trenutak da se suoči sa onim što je uvek potiskivao. Stefan je bio već van radnog stanja, ali sa ogromnim naporima lekara, njegova operacija je bila uspešna. Dok je zarađivao u svojim poslednjim danima, Rade je dao sve što je mogao. Pitao je Zoračinu porodicu samo jedno pitanje: “Zar vi nećete da se brinete?”Nakon tih dana, svi su se upitali, nije li cena koja je započela takvu sumnju, bila u samoj borbi za život.
