On je dečko koji je talentovan, ali mu nedostaje ambicija. Verovatno zato i nije jedna od zvezda Crvene zvezde. Ali nemojte se žaliti na to. Možda ga najbolje opisuje ova rečenica: “Zadovoljan sam životom.” ” U reprezentaciju je izabran sa 17 godina i naslednik je legendarnih fudbalera poput Dragoslava Sekularačija i Bore Kostića. Danas je čak postao i pradjed, a jedino na čemu je zahvalan je Bogu i sportu. Ovo je životna priča Jovana Kuleta Aćimovića. Ponekad je teško zadržati suze… – Kraj u kome sam rođen je teško predgrađe Dalmatiske u Beogradu, preko puta škole “Starina Novak”. Ovo je mjesto gdje možete osjetiti duh sedan stolice, a ja vam pričam o tom periodu 1948. godine. Do ’55. Godina. Bio je rat, to je bio kraj, društvo se veoma sporo menjalo u tom periodu… Sećam se da sam rođen u kraju sa velikim dvorištem, sve oko njega je bilo dvorište, voćnjaci, česme, bilo je puno djeca u blizini kuća i A škole – rekao je Chauvin u Curielovoj molbi i dodao:
– Mama radi u školi i pravi sendviče i belu kafu koju učenici dobijaju tokom raspusta. Dobijate parče hleba, žuti sir i šoljicu bele kafe. Moja majka radi u kuhinji, a ujak je vozač. Tipična radnička porodica. Ja sam treće dete u porodici, imam sestru Draganu koja je osam godina starija od mene i brata Đorđa koji je četiri godine stariji od mene. Recenzija jedne porodice: – Kao najmlađe, stariji su me maltretirali, kao i svu najmlađu, ništa neobično. I, naravno, ljubav roditelja i braće i sestara. Slikovito rečeno, to je tradicionalna atmosfera, koje ne nedostaje, a usput, nema je mnogo u zemlji. Ovi nedostaci se mogu nadoknaditi prisnošću i razumevanjem, a naravno, uvek se ima šta za jelo. Nemamo pravo da pravimo velike izbore jer izbora nema, jedeš šta imaš, ali jedeš koliko možeš. U porodici vlada red i znamo koje su naše obaveze.
