Iako još uvijek danju imamo sunčane periode sa ugodnim temperaturama,noći su hladne i mnogi već zagrijavaju svoje domove na razne načine. Ukoliko imate uvedene radijatore u svom domu prije puštanja grijanja potrebno je da ih pripremite pravilno da bi radili što bolje. U nastavku saznajte koja dva koraka su najvažnija.

Pre početka grejne sezone proverite radijatore: Nekoliko jednostavnih poteza može pomoći da dom duže ostane topao

Pre nego što stignu hladni dani, korisno je proveriti u kakvom su stanju radijatori, prozori i vrata, ali i način na koji je nameštaj raspoređen u prostoriji. Prašina nakupljena između rebara radijatora može otežati strujanje toplog vazduha, dok vazduh u sistemu kod određenih vrsta grejanja može biti razlog što radijator ne zagreva ravnomerno. Istovremeno, toplota se može gubiti kroz loše zaptivene prozore i vrata, a duge zavese ili nameštaj postavljen ispred radijatora mogu smanjiti njegovo dejstvo. Nekoliko jednostavnih priprema pre početka zime zato može pomoći da se prostor prijatnije zagreva i da se energija koristi racionalnije.

Kada počne grejna sezona, mnogi prvo pojačaju termostat i očekuju da će prostorija brzo postati toplija. Ipak, visina podešene temperature nije jedini faktor koji utiče na osećaj toplote u domu.

Stanje radijatora, količina prašine, vazduh u sistemu, položaj nameštaja i kvalitet zaptivanja prozora i vrata mogu uticati na to koliko će toplota efikasno ostajati u prostoriji. Zbog toga je korisno nekoliko stvari proveriti pre nego što hladnoća postane svakodnevna.

Prašina između rebara radijatora nije samo estetski problem

Tokom meseci u kojima se radijatori ne koriste između rebara i na drugim teško dostupnim mestima može se nakupiti velika količina prašine. Kada grejanje ponovo počne da radi, upravo ta mesta često ostanu neočišćena.

Pre čišćenja je korisno postaviti staru krpu ili peškir na pod ispod radijatora kako bi se sakupila prašina koja će ispasti tokom rada.

Za teško dostupne prostore može se koristiti fen za kosu, ali isključivo sa hladnim vazduhom. Vazduh se usmerava prema gornjim otvorima i između rebara kako bi se nakupljena prašina izduvala prema podu.

Nakon toga spoljašnje delove radijatora treba prebrisati vlažnom krpom sa malom količinom blagog deterdženta. Pre uključivanja grejanja važno je sačekati da se površina potpuno osuši.

Ako je radijator gore hladan, moguće je da u sistemu ima vazduha

Jedan od znakova da radijator možda treba odzračiti jeste situacija u kojoj je njegov gornji deo hladan, dok je donji deo topao. Kod određenih sistema razlog može biti vazduh zarobljen u radijatoru.

Pre početka odzračivanja grejanje treba isključiti i sačekati da se radijator ohladi. Time se smanjuje rizik od kontakta sa veoma toplom vodom ili površinom.

Ispod odzračnog ventila postavite krpu i malu posudu. Ventil se, uz odgovarajući ključ, pažljivo okreće ulevo samo toliko da vazduh može početi da izlazi.

Kada se čuje šištanje, vazduh izlazi iz sistema. Kada umesto njega počne ravnomerno da izlazi voda, ventil treba zatvoriti okretanjem udesno, bez preteranog zatezanja.

Ako niste sigurni kako je sistem izveden ili se radi o složenijem centralnom grejanju, postupak je sigurnije prepustiti stručnom licu.

Toplota se gubi i kada je radijator potpuno ispravan

Čist i pravilno zagrejan radijator nije dovoljan ako se toplota iz prostorije istovremeno brzo gubi kroz prozore, vrata ili hladne spoljne zidove.

Na zid iza radijatora može se postaviti reflektujuća folija namenjena upravo za tu svrhu. Njena uloga je da deo toplote usmeri nazad prema unutrašnjosti prostorije, naročito kada se radijator nalazi uz spoljašnji zid.

Važno je koristiti materijal predviđen za takvu namenu i postaviti ga prema uputstvu, kako se ne bi oštetili zid ili sistem grejanja.

Još jedna česta greška jeste zaklanjanje radijatora nameštajem. Veliki komadi nameštaja postavljeni neposredno ispred njih mogu ometati slobodno kretanje toplog vazduha kroz prostoriju.

Dugačke zavese mogu imati sličan efekat ako potpuno prekrivaju radijator. Umesto da se toplota ravnomerno širi prostorijom, deo ostaje između radijatora, zida i tkanine.

Radijatore nije preporučljivo koristiti ni za sušenje velike količine mokrog veša, jer odeća može ometati cirkulaciju vazduha oko grejnog tela.

Jedan stepen manje i dobra izolacija mogu napraviti primetnu razliku

Za racionalnije korišćenje energije nije uvek potrebno uvoditi velike promene. Jedan od najjednostavnijih koraka može biti blago smanjenje temperature u prostoriji.

U pojedinim procenama navodi se da spuštanje temperature za jedan stepen može doneti uštedu od nekoliko procenata energije potrebne za zagrevanje. Tačan efekat zavisi od objekta, izolacije, vremenskih uslova i sistema grejanja.

Tokom noći ili kada ukućani nisu kod kuće, temperatura se može podesiti nešto niže. Kao okvirna vrednost u izvornom tekstu navodi se između 16 i 18 stepeni Celzijusa, u zavisnosti od potreba ukućana i karakteristika objekta.

Potpuno gašenje grejanja tokom kratkog odsustva nije uvek najbolja opcija, jer se potpuno ohlađena prostorija kasnije ponovo mora zagrejati.

Čak i dobro zagrejana prostorija može brzo izgubiti toplotu ako kroz zazore stalno ulazi hladan vazduh. Zato se pre zime isplati pregledati spojeve na prozorima i vratima i proveriti gde se oseća promaja.

Posebno kod starije stolarije male intervencije mogu smanjiti gubitak toplote bez velikih građevinskih radova.

Zimi je bolje kratko i intenzivno provetravanje

Sve prostorije potrebno je redovno provetravati i tokom zime, ali način na koji se to radi može uticati na gubitak toplote.

Umesto da prozor satima ostane otvoren na kip, izvorni tekst preporučuje da se širom otvori na nekoliko minuta. Tako se vazduh brzo promeni, dok zidovi, podovi i nameštaj imaju manje vremena da se potpuno ohlade.

Nakon toga prozore treba zatvoriti i omogućiti grejanju da ponovo održava željenu temperaturu.

Tokom sunčanih zimskih dana korisno je otvoriti zavese i roletne kako bi sunčeva svetlost ušla u prostoriju. Kada padne mrak, roletne se mogu spustiti, a deblje zavese zatvoriti kako bi predstavljale dodatni sloj između hladnog prozora i unutrašnjosti doma.

Priprema za zimu zato ne mora početi tek prvog dana kada radijatori postanu vreli. Mnogo je praktičnije pregledati sistem ranije, dok još ima vremena da se eventualni problem reši bez žurbe.

Ako radijator ne greje ravnomerno, ako ventil curi ili niste sigurni kako se pravilno odzračuje određeni sistem, sigurnije je pozvati stručnu osobu nego eksperimentisati sa instalacijama.

Sa druge strane, čišćenje prašine, uklanjanje nameštaja ispred radijatora, pravilno korišćenje zavesa i proveravanje promaje oko prozora spadaju u jednostavne korake koje većina domaćinstava može obaviti bez posebne opreme.

Najvažnije je posmatrati grejanje kao ceo sistem. Nema mnogo koristi od veoma toplog radijatora ako toplota odmah odlazi kroz nezaptiven prozor ili ako veliki komad nameštaja sprečava da se topao vazduh ravnomerno širi prostorijom.

Nekoliko jednostavnih priprema pre hladnih dana može zato napraviti primetnu razliku. Čisti i pravilno održavani radijatori, slobodan prostor oko njih, dobro zaptiveni prozori i vrata i promišljene navike provetravanja predstavljaju dobru osnovu za prijatniju temperaturu i racionalnije korišćenje energije tokom cele grejne sezone.