Doktor Kubeš je cijenjeni onkolog koji je gostujući u jednoj emisiji savjetovao sve gledaoce o tome na koji način nas naše tijelo upozorava da se u njemu razvija opaka bolest. To naravno nije pravilo u svakom pojedinačnom slučaju ali se ovi signali koje nam organizam šalje često zanemaruju.
Tri tiha simptoma koja ne treba ignorisati ako traju nedeljama: onkolog objašnjava kada je vreme za pregled
Rak u ranoj fazi ne mora da bude praćen jakim bolovima niti naglim i dramatičnim promenama zdravstvenog stanja. Upravo zbog toga umor koji ne prolazi, dugotrajan kašalj ili neobjašnjiv gubitak kilograma lako mogu biti pripisani stresu, prolaznoj infekciji ili iscrpljenosti, iako stručnjaci upozoravaju da simptome koji traju nedeljama ipak treba proveriti.
Kod mnogih zdravstvenih problema najveći izazov nije pojava samog simptoma, već odluka kada potražiti stručnu pomoć. Ljudi često čekaju da tegoba spontano nestane, naročito kada nije dovoljno jaka da ih ometa tokom čitavog dana. Umor se tako povezuje sa napornim rasporedom, kašalj sa prehladom, a promene telesne težine sa stresom ili drugačijim ritmom svakodnevice.
Onkolog dr Jiri Kubeš, radijacioni onkolog i medicinski direktor Centra za protonsku terapiju u Pragu, upozorava da pojedine promene mogu ostati tihe i neupadljive, ali da njihovo trajanje može biti razlog za razgovor sa lekarom i dodatne preglede. Posebnu pažnju, prema njegovim rečima, treba obratiti kada se simptomi ponavljaju, postaju izraženiji ili traju znatno duže nego što je za određenu osobu uobičajeno.
Mnogi od simptoma koje stručnjaci povezuju sa potrebom za dodatnim pregledom imaju i brojne druge, znatno češće uzroke. Zbog toga njihova pojava ne znači automatski ozbiljnu bolest. Ono na šta dr Kubeš posebno skreće pažnju jeste njihovo trajanje, pogoršavanje ili neuobičajen obrazac.
Dugotrajan umor nije uvek samo posledica napornog perioda
Iscrpljenost je jedna od tegoba sa kojom se gotovo svi povremeno susreću. Nekoliko neprospavanih noći, naporan posao ili period povećanog psihičkog opterećenja mogu ostaviti osećaj manjka energije, zbog čega većina ljudi umor u početku ne doživljava kao razlog za odlazak kod lekara.
Situacija, međutim, zahteva više pažnje kada se energija ne vraća ni nakon kvalitetnog sna i odmora. Ako iscrpljenost traje nedeljama i počne da utiče na obavljanje uobičajenih dnevnih aktivnosti, dr Kubeš smatra da treba razmotriti pregled kako bi se utvrdio njen uzrok.
Prema njegovom objašnjenju, pojedini pacijenti koji boluju od raka opisuju dubok osećaj iscrpljenosti zbog kojeg im čak i svakodnevne obaveze postaju znatno teže. Ipak, isti simptom nije specifičan samo za maligne bolesti. Može biti povezan i sa anemijom, poremećajem rada štitaste žlezde, infekcijama ili hroničnim stresom, pa sama pojava umora ne omogućava donošenje zaključka o njegovom uzroku.
„Jedan simptom sam po sebi retko znači da osoba ima rak. U najvećem broju slučajeva uzrok je nešto sasvim drugo. Međutim, ako tegobe traju, pogoršavaju se ili su neuobičajene za vas, važno je da se javite lekaru i proverite o čemu je reč“
— dr Jiri Kubeš, kako prenosi Mirror
Upravo zbog tako velikog broja mogućih uzroka, trajanje simptoma postaje važna informacija. Povremena iscrpljenost nakon teškog dana nije isto što i višenedeljni osećaj slabosti koji ne popušta ni nakon odmora. Zato je korisno pratiti da li se stanje menja i da li osoba ponovo uspeva da funkcioniše kao ranije.
Kašalj koji se ne povlači zaslužuje dodatnu pažnju
Kašalj je još jedan simptom koji se veoma često povezuje sa prolaznim infekcijama. Većina kašljeva izazvanih virusima, prema navodima iz izvora, prolazi tokom dve do tri nedelje, pa mnogi upravo toliko vremena čekaju pre nego što razmotre mogućnost da postoji neki drugi uzrok.
Problem nastaje kada kašalj nastavi da traje i nakon tog perioda, kada postaje sve intenzivniji ili kada se uz njega javljaju dodatne tegobe. Otežano disanje, bol u grudima ili iskašljavanje krvi spadaju među simptome zbog kojih se savetuje javljanje lekaru, posebno kada se stanje ne smiruje.
Dr Kubeš naglašava da dugotrajan kašalj ne treba automatski povezivati sa rakom pluća. Mnogo češći uzroci mogu biti infekcije, alergije ili druga oboljenja. Njegova poruka nije da svaki kašalj treba posmatrati kao znak ozbiljne bolesti, već da simptom koji traje neuobičajeno dugo ne bi trebalo mesecima zanemarivati.
Kod ovih simptoma važna nije samo njihova pojava, već promena obrasca: tegoba koja se ne povlači, postaje jača ili se vraća može biti signal da je potrebno utvrditi uzrok, umesto nastaviti sa čekanjem.
Onkolog zato savetuje da se obrati pažnja na ono što je za konkretnu osobu neuobičajeno. Ako je neko navikao da povremeno kašlje tokom alergijske sezone, takva situacija nije ista kao nov kašalj koji traje nedeljama i postepeno se pogoršava. Procena se, prema njegovom objašnjenju, ne zasniva na jednoj izolovanoj tegobi, već i na tome koliko dugo traje i da li je prate druge promene.
Neobjašnjiv gubitak kilograma takođe može biti razlog za pregled
Promena telesne težine najčešće ima jasno objašnjenje kada je osoba promenila ishranu, smanjila količinu hrane ili povećala fizičku aktivnost. Međutim, kada kilogrami počnu da nestaju bez namerne promene životnih navika, lekari preporučuju da se potraži uzrok.
Neočekivano mršavljenje može biti povezano sa različitim zdravstvenim stanjima i upravo zato ga nije moguće tumačiti samo na osnovu tog simptoma. Dr Kubeš ipak upozorava da ga ne treba zanemarivati, naročito ako se uz gubitak telesne težine pojavljuju opšta slabost ili neke druge tegobe.
Takva promena često može proći neopaženo ako se dešava postepeno. Osoba možda primeti da joj je odeća šira ili da vaga pokazuje manju težinu, ali bez namere da smrša tome ne pridaje poseban značaj. Upravo tada informacija o tome da nije bilo promene u načinu ishrane niti povećanja fizičke aktivnosti može biti važna prilikom razgovora sa izabranim lekarom.
Umor, kašalj i gubitak telesne težine nisu simptomi koji sami po sebi potvrđuju rak. Njihov značaj je u tome što mogu ukazati na potrebu da se pronađe pravi uzrok, naročito kada traju, pogoršavaju se ili se pojavljuju bez očiglednog objašnjenja.
Bez panike, ali ni sa višenedeljnim odlaganjem pregleda
Najvažnija poruka stručnjaka jeste da nijedan od navedenih simptoma ne treba odmah tumačiti kao znak raka. U najvećem broju slučajeva postoji drugo i mnogo bezazlenije objašnjenje. Upravo zato cilj pregleda nije unapred pretpostaviti najtežu dijagnozu, već proveriti zbog čega određena tegoba traje i da li zahteva dalje ispitivanje.
Kod umora je važno primetiti da li se stanje popravlja nakon odmora. Kod kašlja treba pratiti koliko dugo traje, da li postaje izraženiji i da li ga prate bol u grudima, otežano disanje ili iskašljavanje krvi. Kada je reč o telesnoj težini, pažnju zaslužuje mršavljenje koje se događa bez promene ishrane ili povećane fizičke aktivnosti.
Dr Kubeš upravo zbog toga pravi jasnu razliku između povremenih i upornih tegoba. Simptom koji se pojavi nakratko i nestane nije isto što i promena koja traje nedeljama ili se stalno vraća. Kada se uz to čovek oseća lošije nego ranije ili simptomi počnu da utiču na svakodnevni život, odlaganje pregleda može samo produžiti period neizvesnosti.
Razgovor sa izabranim lekarom omogućava da se proceni da li su potrebne dodatne analize i da se utvrdi stvarni uzrok tegoba. Ako se ispostavi da iza simptoma stoji prolazno ili manje ozbiljno stanje, pregled može doneti potrebno razjašnjenje. Ako je, međutim, potrebno dalje lečenje ili ispitivanje, pravovremena procena omogućava da se sledeći koraci preduzmu bez nepotrebnog čekanja.
Poruka koju onkolog prenosi nije poziv na strah pri svakoj promeni u organizmu, već na obraćanje pažnje na ono što traje neuobičajeno dugo. Umor koji se ne povlači, višenedeljni kašalj ili kilogrami koji nestaju bez jasnog razloga mogu imati mnogo različitih uzroka, ali upravo njihova upornost predstavlja razlog da se ne oslanja samo na pretpostavku da će sve proći samo od sebe.
