Zvezde decenije Lepa Brena i Dragana Mirković održale su zajednički koncert u Sofiji koji će ostati upamćen kao jedna od nezaboravnih noći.
- Kako se koncert bližio kraju, Draganu je na bini pratila Lepa Brena, koja je srčano izvela pjesmu “Ja drugog doma nemam”.Publika je oduševljeno pjevala i povremeno pustila suze na iskrene pjesme, a ni Brenna nije zaostajala u izražavanju emocija kroz suzeOsim toga, svoje mišljenje o ovom uzbudljivom trenutku podijelila je i pjevačica Jelena Karleuša.
Teškoće i izazovi s kojima se susrećemo u životu često prođu nezapaženo i pogrešno shvaćeni od strane drugih. Od nas se očekuje da sakrijemo svoje probleme, stavimo na sebe fasadu sreće i zabavljamo one oko sebe. Kao javne osobe, stalno smo izloženi nadzoru i kritici, a svatko ima pravo iznijeti svoje mišljenje i napadati nas. Taj stalni pritisak se gomilao godinama, uzrokujući ogroman stres i emocionalnu iscrpljenost.
BONUS TEKST:
Botaničke karakteristike i poreklo
Trešnje potiču iz porodice Rosaceae, podporodice Prunoideae, roda Prunus, što ih čini bliskim rođacima drugih voćnih stabala poput šljive, kajsije i badema. Postoji nekoliko vrsta trešanja, ali najpoznatije su divlja trešnja (Prunus avium) i višnja (Prunus cerasus).
Divlja trešnja je obično krupnija i slađa od višnje, dok je višnja kiselija i često se koristi za pravljenje sokova, džemova i drugih konzerviranih proizvoda. Trešnje su listopadno drveće ili grmlje koje cveta u proleće i obično sazrevaju u kasno proleće ili rano leto, zavisno od vrste i geografske lokacije.
Geografska rasprostranjenost i uzgoj
Trešnje su bile kultivisane u Aziji i Evropi vekovima pre nego što su se proširile u Amerike. Danas se najviše proizvode u Sjedinjenim Američkim Državama, Turskoj, Italiji, Iranu i drugim delovima sveta sa umerenom klimom. Zahtevaju hladne zime i tople letnje mesece da bi dobro rodile.
Uzgoj trešanja je izazovan zbog njihove osetljivosti na bolesti, vremenske uslove i potrebu za oprašivanjem pčelama. Međutim, kada se pravilno uzgajaju, trešnje mogu biti izuzetno produktivne voćke, dajući velike i sočne plodove.
Hranljiva vrednost i zdravstvene koristi
Trešnje su ne samo ukusne, već i vrlo hranljive. One su niske kalorijske voće, bogato antioksidansima kao što su antocijani, koji su odgovorni za njihovu karakterističnu boju. Osim toga, trešnje su dobar izvor vitamina C, kalijuma, vlakana i drugih važnih hranljivih materija.
Zdravstvene koristi konzumiranja trešanja uključuju:
- Antioksidativna zaštita: Antioksidanti u trešnjama pomažu u zaštiti tela od oštećenja slobodnim radikalima, što može smanjiti rizik od hroničnih bolesti poput srčanih oboljenja i raka.
- Upalne osobine: Trešnje imaju prirodna protivupalna svojstva, koja mogu pomoći u smanjenju zapaljenja u telu, posebno kod bolesti kao što su artritis.
- Poboljšanje sna: Trešnje sadrže melatonin, hormon koji reguliše san. Konzumiranje trešanja ili soka od trešanja može pomoći u poboljšanju kvaliteta sna.
- Podrška digestivnom zdravlju: Vlakna u trešnjama pomažu u regulisanju probave i održavanju zdravlja creva.
- Zdravlje srca: Kalijum u trešnjama može pomoći u regulaciji krvnog pritiska i smanjenju rizika od bolesti srca.
Kulturni i simbolički značaj
Trešnje imaju bogatu kulturnu simboliku širom sveta. U Japanu, trešnje su simbol prolaznosti i lepote (sakura), a cvetanje trešnje je važan događaj koji se slavi festivalom hanami. U mnogim drugim kulturama, trešnje se povezuju sa prolećem, obnovom i plodnošću.
U kulinarstvu, trešnje se koriste za pravljenje raznih jela, uključujući kolače, džemove, sokove, vina i likere. Slatki i kiselo bogatstvo trešanja čini ih omiljenim sastojkom u mnogim slatkim i slanim receptima širom sveta.
Zaključak
Trešnje su ne samo ukusno voće već i važan deo mnogih kultura i dijeta širom sveta. Sa svojim bogatim hranljivim profilom i zdravstvenim koristima, trešnje su odličan izbor za svakodnevnu ishranu. Njihova kulturna i simbolička važnost čini ih još zanimljivijim voćem koje se slavi u pesmama, slikama i festivalima širom sveta.
