Pas je čovjekov najbolji prijatelj i jako pouzdan kućni ljubimac, ali nekad se desi da nas i ova simpatična, druželjubiva životinja povrijedi. Danas vam otkrivamo jednu priču.
Život mog muža, Rouza i mene bio je miran i stabilan. Imali smo sve što smo želeli: voljeni smo, imali smo divnu kćerku Zojku koja je verovala u magiju Božića, a kuća je bila mala ali puna ljubavi. Iako smo se trudili da pružimo najbolje za našu ćerku, stvari su se promenile kada je naš pas Beau, zlatni retriver, počeo da pokazuje neobično ponašanje.
Beau je do tada bio savršen pas – miran, poslušan, ljubazan. Međutim, čim je Zoji došla kući, Beau je postao potpuno drugačiji. Počeo je da leži pored njene kolevke i nije se odvajao od nje. Prvo smo to shvatili kao zaštitu, ali ubrzo su počeli problemi. Beau je postao zaštitnički nastrojen, režeći na dadilju i blokirajući joj put do Zoje. Počeli smo da se brinemo, da li je pas postao previše zaštitnički, možda i previše agresivan?
Jednog petka, za Božić, odlučili smo da izađemo na večeru, ostavljajući Zoju s dadiljom. Sve je bilo u redu dok nas nije pozvao njen uplakan glas. Rečeno nam je da je pas poludeo i da je pokušao da napadne dok je uzimala bebu. Vratili smo se kući u panici, svi su bili u šoku, a ja sam odmah otišao do monitora sa sigurnosnim kamerama da proverim što se zapravo desilo.
- Kada sam pustio snimke, srce mi je stalo. Video sam da nije Beau imao problem, već da smo bili u opasnosti da napravimo najveću grešku. Na snimku, nekoliko minuta nakon što smo otišli, u dnevnoj sobi je bilo tiho. Beau je ležao mirno pored kolevke, sve dok dadilja nije ušla. Izgledala je nervozno i požurila prema bebi. Beau je odmah ustao, postao čvrst i stajao između nje i Zoje, ali nije pokazivao agresiju. Nije režao, nije lajao, samo je stajao čvrsto, štiteći bebu.
Dadilja je pokušala da ga otera nogom. Beau je izdao zvuk upozorenja, ali još uvek nije bio agresivan. Štiti je, ništa više. Dok je dadilja pokušavala da uzme bebu, iz nje je ispao telefon. To mi je bilo jasno – ona je snimala. Pokušala je da uzme Zoji iz kolevke bez podrške, a Beau je pokušao da je zaštiti, gurajući je natrag u kolevku. Dadilja je ispuštala Zoji i vrištala, dok je pokušavala da izvuče reakciju. Na snimku je jasno bilo da je Beau samo štitio bebu.
Kada je snimak bio gotov, shvatio sam šta je stvarno bilo. Dadilja je simulirala napad, pokušavala je da izazove Beaua. Nismo mogli da poverujemo šta smo upravo videli. Bila je to užasna stvarnost, koja je mogla da dovede do ozbiljnih posledica da nismo imali sigurnosne kamere. Pozvali smo agenciju, a dadilja je odmah otpuštena. Kasnije smo saznali da je imala istoriju pokušaja da iznudi novac od drugih porodica praveći lažne optužbe.
Beau je bio zbunjen. Nije razumeo šta se dešava, zašto su ga svi gledali kao opasnog. Kad sam se spustio, tiho je prišao i spustio glavu na moje koleno. Njegovo ponašanje mi je slomilo srce. Nikada više nismo posumnjali u njega. Pas koji je osetio opasnost pre nego što smo mi to shvatili.
Dani su prošli, ali Beau je ostao veran svojoj ulozi čuvara. Svake noći spavao je pored Zojičine kolevke. Danas, kada Zoji puzi po stanu, Beau ide ispred nje. Kada plače, on je prvi koji reaguje. On je sada naš zaštitnik, koji nas štiti, koji je uvek tu kada je najpotrebnije.
Razgovarali smo sa profesionalnim trenerima i veterinarima, koji su potvrdili da Beau nije bio agresivan pas, već pas sa izuzetnim zaštitničkim instinktom. Ovaj incident nam je pokazao da ponekad ono što izgleda kao problem, zapravo može biti rešenje. Beau je, u stvari, postao naš heroj, čuvar porodice.
Danas, kada pogledam sve što se dogodilo, pitam se šta bi bilo da nismo imali te kamere. Da nismo shvatili pravu istinu. Da nismo verovali Beauu. I dalje osećam zahvalnost što imamo njega, jer je on, u svojoj tišini, nas sve zaštitio.
Na kraju, shvatio sam jednu lekciju koju nikada neću zaboraviti: ljubav i vernost ne dolaze u savršenim pakovanjima, ponekad je potrebno vreme da shvatimo pravu vrednost onoga što imamo. I to je bila najbolja stvar koju smo ikada mogli naučiti.
