Svetski neurohirurg otkrio kako da vam mozak radi kao da imate 25: Ključ je u ova 3 saveta

U nastavku našeg današnjega članka, malo se dotičemo i ličnoga zdravlja, prije svega zdravlja samoga mozga. Naime, jako je bitno da se sa vremena na vrijeme ode i doktoru…..

Zdravlje je najvrednije blago koje svaki čovek poseduje, a mozak, kao najvažniji organ, igra ključnu ulogu u održavanju celokupnog fizičkog i mentalnog stanja. S obzirom na to da mozak upravlja svim funkcijama tela, od izuzetne je važnosti da brinemo o njegovom zdravlju. U ovom članku razmotrićemo savete stručnjaka, neurokirurga, koji nam pomažu da održimo i poboljšamo funkciju mozga kroz različite tehnike i navike.

1. Psihičko blagostanje – Osnova zdravlja

Prvi ključni aspekt za očuvanje zdravlja mozga jeste psihičko blagostanje, koje je direktno povezano sa sposobnošću osobe da upravlja svojim emocijama. Emocionalno zdravlje omogućava osobi da prepozna i konstruktivno odgovori na svoje emocionalne reakcije, što je ključ za prevazilaženje stresnih situacija i životnih izazova. Ljudi koji poseduju visok nivo emocionalnog zdravlja mogu efikasno upravljati stresom, tjeskobom i frustracijama, održavajući unutrašnju ravnotežu.

Osobe s visokim emocionalnim zdravljem obično se odlikuju sledećim osobinama:

• Otpornost: sposobnost da se nosimo sa životnim teškoćama.
• Samoregulacija: sposobnost da balansiramo svoje emocije, čak i u teškim situacijama.
• Konstruktivno suočavanje sa negativnim emocijama: umesto da potiskuju osećanja, oni koriste te emocije kao alat za lični rast.

Ovaj aspekt zdravlja omogućava ne samo emocionalnu stabilnost, već i povećava sposobnost za osobni razvoj i postizanje unutrašnje ravnoteže.

2. Mentalno blagostanje – Očuvanje mentalne oštrine

Za mentalno zdravlje, ključna je sposobnost jasnog razmišljanja, donošenja racionalnih odluka i održavanja pozitivnog pogleda na život. Zdrav mentalni sklop omogućava nam da se suočimo sa životnim izazovima, donoseći teške odluke u stresnim okolnostima i da zadržimo mentalnu otpornost prema problemima.

Stručnjaci ističu da je za očuvanje mentalne jasnoće neophodno kontinuirano angažovanje mozga kroz različite aktivnosti, što pomaže u sprečavanju smanjenja pamćenja i koncentracije. Nedostatak mentalne stimulacije može dovesti do opadanja kognitivnih funkcija, dok treniranje mozga može poboljšati pamćenje, koncentraciju i usporiti proces starenja.

Dr. Rahul Jandial, poznati neurokirurg, u svojoj knjizi Neurofitness nudi konkretne savete za očuvanje zdravlja mozga. On naglašava da, suprotno popularnim verovanjima, mozak nije statičan organ. Na njemu se može raditi i razvijati kroz odgovarajuće vežbe koje povećavaju neuroplastičnost – sposobnost mozga da se prilagodi i formira nove neuronske veze.

3. Smjernice za poboljšanje zdravlja mozga

Dr. Jandial izdvaja tri glavne strategije koje mogu značajno unaprediti zdravlje mozga i povećati kognitivne sposobnosti:

1. Tehnika ritmičkog disanja “4-4-4-4”
   Ova metoda disanja, poznata iz meditacije, pomaže u smanjenju stresa i poboljšanju koncentracije. Sastoji se od:

   • Udaha kroz nos brojeći do četiri.
   • Zadržavanja daha četiri sekunde.
   • Polako izdaha kroz nos brojeći do četiri.
   • Pauze između ciklusa disanja, ponovo brojeći do četiri.

   Redovno vežbanje ove tehnike samo deset minuta dnevno poboljšava mentalnu jasnoću i emocionalnu stabilnost.

2. Povremena apstinencija od hrane – Isprekidani post
   Ovaj pristup uključuje preskakanje doručka dva puta nedeljno, čime se aktivira proizvodnja BDNF-a (moždani neurotrofni faktor), koji igra ključnu ulogu u stvaranju novih neuronskih veza. Ovaj post ne samo da poboljšava mentalne funkcije, već doprinosi i regeneraciji neurona i smanjenju upalnih reakcija u telu. Najpopularnija metoda je 16:8, gde se obrok konzumira unutar osmosatnog perioda, dok ostatak dana traje gladovanje.

3. Povećana mobilnost – “Vertikalni pristup razmišljanju”
   Jedan od faktora koji negativno utiču na zdravlje mozga je dugotrajno sedenje, što je često uslovljeno savremenim načinom života. Preporučuje se povećanje tjelesne aktivnosti kako bi se potakla proizvodnja BDNF-a i poboljšala kognitivna funkcija. Dr. Jandial sugeriše:

   • Uzimanje pauza svakih sat vremena i kretanje.
   • Hodanje tokom telefonskih razgovora.
   • Razmisliti o radu stojeći, umesto sedeći.
   • Kratke šetnje od pet minuta mogu poboljšati pamćenje i koncentraciju, smanjujući rizik od hroničnih bolesti povezanim sa sedentarizmom.

Zaključak

Briga o zdravlju mozga nije samo pitanje fizičkog zdravlja, već i duhovnog i emocionalnog blagostanja. Psihičko i mentalno zdravlje ne samo da poboljšavaju kvalitet života, već omogućavaju veće sposobnosti za suočavanje sa izazovima. Primena jednostavnih tehnika poput ritmičkog disanja, isprekidanog posta i povećane fizičke aktivnosti može značajno poboljšati funkciju mozga i dugoročno doprineti očuvanju mentalne oštrine. Integracijom ovih strategija u svakodnevni život možete postići veći fokus, smanjenje stresa i poboljšanje kognitivnih funkcija, što je ključ za dugoročno očuvanje zdravlja mozga.