1.Emocionalno zdravlje:
Emocionalno zdravlje se odnosi na sposobnost osobe da prepozna, razume i upravlja svojim emocijama. Osobe sa dobrim emocionalnim zdravljem mogu efikasno da se nose sa stresom, nesrećama i frustracijama na zdrav način. Ove osobe su sposobne da izdrže emocionalne izazove, izražavaju svoje emocije na konstruktivan način i održavaju ravnotežu u svojim reakcijama na spoljne i unutrašnje stresore.
-
Psihološko zdravlje:
Psihološko zdravlje obuhvata sposobnost da se razmišlja jasno, donose odluke, rešavaju problemi i imaju pozitivan pogled na život. Osobe sa dobrom psihološkom ravnotežom mogu da se nose sa životnim izazovima, razvijaju pozitivan pogled na sebe i prepoznaju svoje vrednosti, te efikasno reaguju na emocionalne i mentalne stresove.
Kako unaprediti mentalno zdravlje i funkciju mozga:
Svi smo se bar jednom našli u situaciji da ne možemo da se setimo imena osobe ili neke bitne informacije, iako je “na vrhu jezika”. Iako se ova pojava često povezuje sa starenjem, stručnjaci navode da je pravi problem u nedovoljnoj stimulaciji mozga. Neurobiolozi sve češće ističu da je naš mozak podložan poboljšanjima uz pravilnu stimulaciju, baš kao i mišići, koji se jačaju fizičkim vežbama. Redovno “treniranje” mozga može poboljšati memoriju, koncentraciju i efikasnost mentalnih funkcija, čak i usporiti prirodni proces starenja.
Dr. Rahul Džandial, renomirani neurohirurg i autor knjige Neurofitnes: Preporuke neurohirurga za unapređenje rada mozga, nudi naučno zasnovane savete o tome kako očuvati i poboljšati moždane funkcije. U svojoj knjizi, Džandial objašnjava kako mozak, kao izuzetno plastičan organ, može da se menja i prilagođava tokom života uz pravilnu stimulaciju. Evo tri ključne strategije koje mogu doprineti boljem zdravlju mozga.
1. Ritmičko disanje – Tehnika “4-4-4-4”
Ritmičko disanje, kao što je tehnika “4-4-4-4”, drevna je praksa koja se koristi u meditaciji i pokazala se kao efikasan alat za smanjenje stresa i poboljšanje kognitivnih funkcija. Istraživanja pokazuju da duboko disanje smanjuje nivo kortizola (hormona stresa) i poboljšava koncentraciju i mentalnu jasnoću. Ova metoda utiče na amigdalu, deo mozga odgovoran za emocionalne reakcije, smanjujući stres i pomažući u boljoj emocionalnoj regulaciji.
Kako izvoditi:
- Udahnite kroz nos brojeći do četiri.
- Zadržite dah brojeći do četiri.
- Izdahnite polako kroz nos brojeći do četiri.
- Napravite pauzu brojeći do četiri, pre nego što ponovite ciklus.
Vežbanje ove tehnike samo 10 minuta dnevno može poboljšati vaše kognitivne sposobnosti, smanjiti anksioznost i poboljšati emocionalnu ravnotežu.
2. Povremeno suzdržavanje od hrane – Preskakanje doručka dva puta nedeljno
Povremeni post, kao što je preskakanje doručka dva puta nedeljno, postaje sve popularniji u neurobiologiji. Ova praksa podstiče proizvodnju neurotrofnog faktora mozga (BDNF), koji stimuliše neuroplastičnost, sposobnost mozga da stvara nove neuronske veze, što je ključno za učenje i pamćenje. Povremeni post takođe pomaže u regeneraciji neurona i smanjuje zapaljenske procese u telu, poboljšavajući opšte zdravlje.
Džandial predlaže metodu 16:8, u kojoj 16 sati postite, a unos hrane je ograničen na 8 sati tokom dana. Počnite postepeno, preskakanjem doručka dva puta nedeljno, i postepeno povećavajte ovu praksu.
3. Više kretanja – “Vertikalni način razmišljanja”
Savremeni način života često nas drži u sedećem položaju, što negativno utiče na zdravlje mozga. Dr. Džandial naglašava da je kretanje ključno za mentalne funkcije, jer fizička aktivnost stimuliše proizvodnju BDNF-a, koji pomaže u rastu novih neurona i jačanju postojećih neuronskih veza.
Saveti za povećanje kretanja:
- Pravite pauze svakog sata kako biste ustali i prošetali.
- Dok razgovarate telefonom, šetajte umesto da sedite.
- Ako je moguće, radite na stolu u stojećem položaju.
I samo 5-minutne šetnje na svakih sat vremena mogu imati značajan uticaj na mentalne funkcije, a smanjuju i rizik od hroničnih bolesti povezanih sa sedenjem
Zaključak: Mozak je, kao i mišići, organ koji postaje jači kroz vežbu. Tehnike poput ritmičkog disanja, povremenog posta i povećanog kretanja mogu značajno poboljšati zdravlje vašeg mozga, poboljšati memoriju, koncentraciju i smanjiti mentalni umor. Uvođenjem ovih navika u svakodnevni život, možete poboljšati svoju mentalnu jasnoću, energiju i dugoročnu mentalnu oštrinu, što će vam omogućiti da se efikasnije nosite sa životnim izazovima.
