Komponente mentalnog zdravlja:
-
Emocionalno zdravlje: To se odnosi na sposobnost osobe da prepozna, razume i upravlja svojim emocijama. Osobe sa dobrim emocionalnim zdravljem mogu da se nose sa stresom, nesrećama i frustracijama na zdrav način.
-
Psihološko zdravlje: Ovo obuhvata sposobnost da se razmišlja jasno, da se donose odluke, rešavaju problemi i da se ima pozitivan pogled na život. Osobe sa dobrom psihološkom ravnotežom mogu da se nose sa životnim izazovima i razvijaju pozitivnu sliku o sebi.
Sadržaj se nastavlja nakon oglasa
Svima nam se desilo da se u ključnom trenutku ne možemo setiti nečijeg imena ili bitne informacije, iako nam je “na vrhu jezika”. Često ovu pojavu povezujemo sa starenjem, ali stručnjaci tvrde da je glavni problem u nedovoljnoj stimulaciji mozga. Neurobiolozi sve češće ističu da su moždane funkcije poput memorije i koncentracije podložne unapređenju uz odgovarajuće vežbe, baš kao što su mišići podložni jačanju kroz fizičke aktivnosti. Redovno “treniranje” mozga može značajno poboljšati njegove kapacitete, pa čak i usporiti prirodni proces starenja.
Jedan od vodećih stručnjaka na ovom polju je dr Rahul Džandial, renomirani neurohirurg i autor knjige Neurofitnes: Preporuke neurohirurga za unapređenje rada mozga. U svojoj knjizi, Džandial nudi praktične i naučno zasnovane metode za očuvanje i unapređenje moždanih funkcija, naglašavajući da mozak, kao i mišići, postaje jači uz vežbanje. Mozak je izuzetno plastičan organ, što znači da ima sposobnost da se menja i prilagođava tokom života. Uz odgovarajuće stimulacije i vežbe, možemo poboljšati svoju mentalnu oštrinu, memoriju i koncentraciju. U nastavku predstavljamo tri ključne strategije koje mogu značajno doprineti zdravlju i efikasnosti vašeg mozga.
1. Ritmičko disanje – Tehnika “4-4-4-4”
Prva metoda koju Džandial preporučuje jeste ritmičko disanje poznato kao tehnika “4-4-4-4”. Ova drevna praksa, koja je deo mnogih meditivnih tradicija, danas je potvrđena naučnim istraživanjima kao moćan alat za smanjenje stresa i poboljšanje moždanih funkcija. Istraživanja su pokazala da duboko disanje smanjuje nivo kortizola, hormona stresa, čime se olakšava mentalna opuštenost i koncentracija.
Kako se izvodi:
- Udahnite duboko kroz nos brojeći do četiri.
- Zadržite dah brojeći do četiri.
- Izdahnite polako kroz nos, takođe brojeći do četiri.
- Napravite pauzu brojeći do četiri, pre nego što ponovite ciklus.
Ova tehnika direktno utiče na amigdalu, centar za obradu emocija, smanjujući reakcije na stres. Redovna primena ove metode jača neuronske veze, posebno one odgovorne za pamćenje i donošenje odluka. Osim toga, istraživanja su pokazala da ritmičko disanje stimuliše rast moždane kore – dela mozga ključnog za koncentraciju i analitičko razmišljanje. Praktikovanje ove tehnike samo desetak minuta dnevno može značajno unaprediti kognitivne sposobnosti, poboljšati emocionalnu regulaciju i smanjiti anksioznost.
2. Povremeno suzdržavanje od hrane – Preskakanje doručka dva puta nedeljno
Druga strategija, koju mnogi smatraju kontroverznom, jeste povremeno suzdržavanje od hrane, posebno preskakanje doručka dva dana nedeljno. Iako zvuči jednostavno, ovaj princip ima duboke korene u modernoj neurobiologiji. Povremeni post aktivira važne procese regeneracije u telu, uključujući proizvodnju neurotrofnog faktora mozga (BDNF). BDNF podstiče neuroplastičnost, odnosno sposobnost mozga da stvara nove neuronske veze, što je ključno za učenje i pamćenje.
Džandial predlaže metod “16:8”, gde se 16 sati posti, dok je unos hrane ograničen na preostalih osam sati u toku dana. Povremeni post nije samo koristan za mozak, već ima i brojne zdravstvene prednosti, uključujući smanjenje zapaljenskih procesa u organizmu, poboljšanje regulacije šećera u krvi, kao i podsticanje regeneracije neurona.
Za početnike, Džandial savetuje da započnu sa postepenim preskakanjem doručka dva puta nedeljno, sa dovoljno razmaka između dana. Vremenom, ova praksa može doprineti boljoj mentalnoj jasnoći, energiji i dugoročnom zdravlju mozga.
3. Više kretanja – “Vertikalni način razmišljanja”
Savremeni način života često nas vezuje za stolice, ekrane i dugačke periode sedenja. Međutim, Džandial ističe da mozak najbolje funkcioniše kada se telo kreće. Stajanje i hodanje stimulišu proizvodnju BDNF-a, proteina koji podstiče rast novih neurona i jača postojeće veze. Jednostavne promene u svakodnevnim navikama, poput kratkih šetnji ili stajanja tokom rada, mogu imati značajan uticaj na mentalne funkcije.
Evo nekoliko jednostavnih saveta za implementaciju:
- Pravite pauze svakog sata kako biste ustali i prošetali.
- Kada razgovarate telefonom, umesto sedenja, pokušajte da šetate.
- Ako je moguće, koristite sto za rad u stojećem položaju.
Čak i minimalne promene, poput petominutnih šetnji na svakih sat vremena, mogu značajno poboljšati cirkulaciju i kognitivne funkcije. Ova praksa ne samo da doprinosi boljem pamćenju i učenju, već smanjuje rizik od hroničnih bolesti povezanih sa sedentarnim načinom života, kao što su bolesti srca i dijabetes.
Mentalna oštrina i dobro zdravlje mozga nisu privilegija mladosti, već rezultat svesnog truda i vežbe. Praktikovanjem tehnika poput ritmičkog disanja, povremenog posta i povećanja kretanja, možete značajno unaprediti svoje kognitivne funkcije i usporiti proces starenja mozga.
Kao što dr Rahul Džandial kaže, mozak je poput mišića – što ga više koristite i vežbate, to postaje snažniji i otporniji. Usvajanje ovih jednostavnih navika može učiniti veliku razliku u vašem svakodnevnom životu, pružajući vam mentalnu jasnoću, fokus i dugotrajnu energiju.
