Svake godine se postavlja isto pitanje – da li je ispravno farbati jaja na Veliki ili Veliki petak? Mnogi običaji među pravoslavnim vjernicima su narodni, a ne crkveni, pa neki farbaju jaja na Veliki dan, najviše na Veliki dan, a neki na Veliki dan.
Popadja i nastavnica srpskog jezika Višnja Kostić objašnjavaju običaje koje ona poštuje. “Ja lično farbam jaja na Veliki dan jer farbam više za crkve i više na Veliki dan Uopšteno govoreći, farbanje na Veliki dan je tradicija u našoj zemlji, ali ja sam počela sa svojim, naučila sam to od svoje svekrve. koja je bila i popadica, a rekla je da su u Rici monahinje slikale na Veliku subotu jer se nista nije radilo na Veliki petak, najtuzniji praznik, ali je najtuznije jer se secamo muke Hristove, ali mi hriscani danas poznajemo Hrista ‘Mi to slavimo, ali se radujemo onome što dolazi nakon gozbe, a fokus mora biti na tome”, rekao je Popadija.
Inače, Veliki petak se smatra najtužnijim danom u kršćanstvu i najrestriktivnijim danom posta. U zavisnosti od zdravstvenog stanja, pravoslavnim hrišćanima se savetuje da poste na ovaj dan dok se ne skine ogrtač. Osim posta, nije dozvoljena zabava, intimnost (čak i između supružnika), konzumiranje alkohola i čišćenje kuće.
Svrha apstinencije je pročišćenje duše i tijela, zbog čega Veliki petak treba provesti u crkvi u molitvi. Po pravilu, vjernicima nije dozvoljeno jesti prije 15 sati na Veliki petak. Vjeruje se da će onaj ko izdrži žeđ ostati nepovređen nikakvim pićem tokom cijele godine. Tada možete jesti hljeb i piti čistu vodu. Međutim, mnogi ljudi su zabrinuti oko obedovanja. Na stolu treba da bude hrana posebno pripremljena sa vodom. To može biti povrće kuvano na pari, sveže ili sušeno voće i povrće, hleb, med, pirinač na pari.
OVAJ DORUČAK POZNATI DOKTOR JEDE SVAKOGA DANA: Tvrdi da je pun PROBIOTIKA, kao i da smanjuje upale i ŠEĆER u krvi
Poznati doktor Tim Specter jedan je od najpoznatijih i najcitiranijih naučnika u svijetu, a njegove savjete poštuju ljudi na svim kontinentima. Ovoga puta iznenadio je mnoge otkrivši koji mu je omiljeni doručak, nazvavši ga “superhranom”. Ipak, njegov prvi doručak je bio lagan, za koji dr. Spector vjeruje da doprinosi ukupnom zdravlju.
Iako se svakodnevno trudi da ishrana bude raznovrsna, doktorov doručak uvek ostaje isti, „Doručak je jednostavan, brz i bogat začinskim biljem i probioticima važnim za zdravlje creva. To su jogurt, kefir, borovnice (kupine ili mešavina malina). ) i orasi”, rekao je doktor.
Drugi stručnjak, nutricionista dr. Michael Mosley, daje odgovor. Naučna istraživanja pokazuju da proizvodi poput kiselog kupusa i kefira mogu značajno smanjiti upalu, ublažiti bol i poboljšati zdravlje.
“Napunjavanje crijevne flore mikroorganizmima također može ublažiti bol”, naglasio je.
Osim toga, bobičasto voće pomaže u snižavanju razine šećera u krvi i smanjenju šećera u krvi nakon obroka i skokova inzulina, čime se smanjuje rizik od inzulinske rezistencije.
Orašasti plodovi su poznati po svojim zdravstvenim svojstvima.
Naučnik Erik Arnesen, jedan od vodećih autora studije koja istražuje dobrobiti orašastih plodova, rekao je: “Ako pojedete šaku orašastih plodova dnevno, oko 30 grama, rizik od kardiovaskularnih bolesti se smanjuje za 20 do 25 posto.”
