Ponekad ljudi mogu biti jako zli i uraditi drugima neke stvari nažao ne razmišljajući o tome da im se to jednog dana može vratiti i da će baš ta osoba možda biti jedina koja vam može pomoći.
Te novembarske noći, nebo je bilo teško, preteće, kao da je priroda sama želela da podseća na onu unutrašnju oluju koja se odvijala u domu porodice Jovanović. Kiša je padala u neprekidnim mlazovima, a grmljavina je donosila zvuke koji su odjekivali kroz prazne hodnike stare kuće. Ipak, oluja koja je besnela napolju nije mogla da poredi sa onom koja se odigravala u sobi, u kojoj su se sudarale sudbine, želje i napokon, istina. Milica je sedela na podu, oči joj bile pune suza, dok je njena svekrva, Danica, stajala iznad nje, u punoj svojoj snazi, bacajući reči kao gromove.
- „Pet godina te hranim! Pet godina trpim tvoju nesposobnost! Pet godina čekam unuka, a šta sam dobila? Ništa! Jalova si! Suva grana koja ne rađa plodove! Da mi se smeje selo jer sam u tebi videla nadu… a sada ne mogu da obezbedim unuka!“
Svaka reč bila je kao oštra ubodna igla koja je prodirala u dušu Milici, dok je ona drhtavim rukama pokušavala da pokupi stvari, koje su padale iz njene torbe. Njene oči bile su pune suza, ali umesto da ih pusti, pokušavala je da se drži, da se kontroliše, da ne dozvoli da joj svekrva vidi slabost. Ipak, njene reči nisu bile samo bolne, one su bile presuda njenom identitetu, njenoj vrednosti, njenoj sposobnosti. I sve to zato što nije mogla da rodi, zato što je ispod njene kože curio strah od mogućnosti da neće ispuniti ono što je ona smatrala osnovnim zadatkom žene.
„Slušaj me, Milice!“ vrisnula je Danica, udarivši šakom o sto. „Ako ne možeš da rodiš, ti nemaš šta da tražiš u ovoj kući! Neću da trošim pare na tvoje hirove, na tvoje lekare, na tvoje fantazije! Ako ne možeš da izneseš naše nasledstvo, onda si suvišna, i to je to!“Milica je podigla pogled prema svom mužu Goranu, koji je sedeo sa strane, ni reč, ni pokret, samo poguren, gleda u pod. Nije se stidela da okrene oči. Nije mogao ni da pogleda u oči svojoj ženi. Njena ruka je drhtala, a onda je jedva čujno prošaputala:„Gorane, zar ne vidiš šta se dešava? Zar nećeš da me odbraniš? Zar ti je mama važnija od mene?“
Ali Goran je samo klimnuo glavom, kao što je to radio uvek. Njegov pogled bio je prazan, kao da je već predao svoju ženu, kao da je već prihvatio sve ono što mu je život doneo, a što je stvarano ne njegovim odlukama, nego odlukama žene koja ga je odgajala.„Šta da radim, Milice?“ prošaputao je on. „Znaš kako je, majka ima pravo.“
Gledajući ga, Milica je osetila da sve što je verovala, sve što je mislila da je njihov brak, sada nestaje. Srce joj je bilo slomljeno, ali tužna stvarnost je bila da nije imala nikoga, jer jedini ljudi koji su je voleli, koji su joj pružali snagu, bili su oni koje je najviše volela. Svekrva je nastavila da viče, zatežući stisnute ruke, a Milica je s mukom spustila ruke, počela da sakuplja stvari i napustila sobu, nemoćna, slomljena, ali nikada slabija nego sada.Danica nije stajala, sve dok nije izbacila svoju snaju iz kuće, držeći je za ramena dok je bacala stvari na tlo. Zatvorila je vrata, gledajući kako Milica nestaje u olujnom vremenu, da bi svuda oko nje ostao miris njenih uvreda, njenih nesigurnosti.
Prošlo je mnogo godina. Goran se ponovo oženio, svekrva je bila zadovoljna. I dalje je viđala svoju unuku, sada stariju, i uzela je sve što je smatrala da je pravo. Milica nije imala pojma o tome. Čula je da se Goran ponovo venčao, da ima sina, ali nije imala snage da se suprotstavi. Živela je jednostavno, skromno. Radila je u klinici, zarađivala dovoljno za skroman život. Tada su počeli dolaziti pozivi. Počela je pomagati starima. Njeni roditelji, kojih više nije bilo, ubrzo su nestali iz njenog života. Više nije bilo nikakvih tragova koji bi potvrdili njene tragove. Bila je u tišini.
Samo je jedno ostalo: njena borba.Gledajući kroz prozor, Milica je došla do zaključka da njeno odrastanje nije bilo samo o tome kako ona gleda život. Niko nije mogao da stane ispred nje. Krenula je napred, odlučna da u budućnosti nađe mir i sreću koju je dugo tražila.
