Više od četiri i po decenije svog rada provela je u laboratorijama, na predavanjima i u praksi, deleći znanje nesebično i sa velikim entuzijazmom. Njena misija nije bila samo da ublaži tegobe, već i da ljude nauči kako da sami preuzmu brigu o svom organizmu.
U svom učenju naglašava da bolest nikada ne dolazi slučajno. Prema njenom shvatanju, savremene bolesti – od alergija, dijabetesa, hipertenzije, pa sve do kancera – posledica su ne samo spoljašnjih uticaja, već i našeg odnosa prema sopstvenom telu. Zato je insistirala na osnovnim, ali često zaboravljenim principima: pravilnoj ishrani, detoksikaciji i razvijanju svesti o zdravlju. Za nju je hrana bila prva linija odbrane. Verovala je da ono što unosimo u organizam direktno utiče ne samo na fizičko stanje, već i na psihu – jer, kako je govorila, „telo i duša čine nerazdvojnu celinu“.
- Prema njenoj filozofiji, simptomi nisu sama bolest, već signal upozorenja da nešto nije u ravnoteži. Moderna medicina, isticala je, često se zadovoljava gašenjem tih signala lekovima, dok pravi uzrok ostaje neistražen. Zbog toga se dešava da se tegobe vraćaju, nekada u još složenijem i opasnijem obliku. Kao primer, navodila je povezanost ponavljanih infekcija u detinjstvu sa ozbiljnim bolestima u zrelom dobu – recimo, česte upale pluća u mladosti mogu kasnije da se pretvore u podlogu za razvoj raka ili drugih hroničnih oboljenja.
Njena poruka bila je jasna: bolest se transformiše i menja oblik, sve dok čovek ne ukloni osnovni problem. Upravo zato je promovisala redovno čišćenje organizma i zdravu ishranu kao temelje prevencije. Jedna od njenih poznatih rečenica glasila je: „Smrt dolazi iz creva.“ Time je želela da naglasi da se u digestivnom sistemu, ako se ne vodi računa, nakupljaju ostaci hrane, sluz i paraziti, koji vremenom oslabljuju imunitet i sprečavaju pravilnu apsorpciju hranljivih materija.
Deca, isticala je, posebno su podložna ovakvim problemima. Njihovi organizmi lakše akumuliraju toksine, pa pogrešna ishrana može ostaviti posledice za ceo život. Zato je žestoko kritikovala industrijsku hranu i obroke u menzama, školama i bolnicama. Smatrala je da takva hrana, puna aditiva i nezdravih kombinacija, direktno narušava zdravlje dece. Kao kontrast, navodila je primer Švajcarske, gde deca u vrtićima dobijaju voće, salate i čaj sa medom – jednostavne obroke koji su sasvim dovoljni za pravilan rast i razvoj.
- Jedan od njenih ključnih saveta odnosio se na čišćenje organizma od parazita i toksina. Preporučivala je stvaranje alkalne sredine u telu, jer ona prirodno sprečava razmnožavanje parazita. To se postiže pre svega unošenjem svežeg voća i povrća. Uz to je savetovala izbacivanje brašna, testenina i rafinisanih šećera, dok je povremeni post uz biljne čajeve sa limunom i medom označavala kao dragocen način za podsticanje detoksikacije. Kada se telo oslobodi nepotrebnog tereta, govorila je, ono samo obnavlja ravnotežu i vraća zdravlje.
Za Oganjanovu, hrana je mogla biti i lek i otrov. Sve je zavisilo od izbora i količine. Prirodne namirnice u pravim kombinacijama jačaju imunitet, podstiču vitalnost i produžavaju život. Nasuprot tome, prerađena i teška hrana polako ali sigurno vodi do bolesti. Upravo zato je stalno podsećala da nije dovoljno lečiti bolest kada se pojavi – mnogo važnije je sprečiti njen nastanak.
Njena filozofija nije se zaustavljala samo na ishrani. Smatrala je da je potrebno razvijati i svest o sopstvenom zdravlju. Društvo, kako je govorila, često samo stvara probleme – primer za to je alkohol, koji se promoviše i konzumira, a zatim se ogromna sredstva troše na lečenje alkoholizma. Rešenje je, prema njenim rečima, u tome da svako od nas preuzme ličnu odgovornost i da shvati kako naša okolina, navike i ishrana oblikuju naše zdravlje.
Iskustvo i znanje Marve Oganjan predstavljaju spoj nauke, prirodne medicine i praktičnih saveta. Njeno učenje ukazuje da zdravlje nije samo odsustvo bolesti, već stanje ravnoteže koje se postiže pravilnom ishranom, čišćenjem organizma i svesnim životom. Njene poruke ostaju aktuelne i danas, podsećajući nas da je prevencija često moćnija od bilo kog leka i da briga o sopstvenom telu i umu može biti ključ dugovečnosti i kvaliteta života.
