U našoj današnjoj priči jedan muškarac je smatrao da njegovo dijete nimalo ne liči na njega i optužio je svoju suprugu da ga je prevarila i da on nije otac njihove bebe.
Dejvid je imao sve pod kontrolom. Bio je uspešan poslovni čovek sa stabilnim životom, dugogodišnjom ženom Emilijom i sve što je smatrao važnim. Ipak, kada je ugledao svoju novorođenu kćerku Anu, sve je počelo da se menja. Njena tamna kosa i maslinasta koža nisu ličili na njega ni na Emiliju. Pomešan sa sumnjom, Dejvid je u tom trenutku izgovorio rečenicu koja će mu promeniti život: „Čije je ovo dijete?“ Emilija je bila šokirana, ali nije odustajala. „Naša je, Dejvide!“ rekla je kroz suze, ali on nije verovao. Sumnje su postajale previše jake, a u njegovom umu je počela da raste ideja da je možda nešto prevareno.
Iako je Emilija bila uverena da je Ana njegova kćerka, Dejvid je bio odlučan u svom mišljenju i ubrzo je podneo zahtev za razvod. Ostavio je Emiliju da sama odgaja Anu, sumnjajući u njenu vernost. Godine su prolazile, ali Dejvid nije pokušao da se pomiri sa činjenicom da možda nije bio u pravu. Iako se trudio da ne razmišlja o tome, duboko u sebi nije mogao da se oslobodi sumnje.
Deset godina kasnije, poziv iz škole promenio je sve. Direktor mu je javio da Ana ima zdravstveni problem koji zahteva genetsko testiranje. Dejvid je u početku želeo da odbije poziv, ali nešto ga je zaustavilo. U laboratoriji mu je ponuđeno da uradi test kako bi pomogao u pronalasku odgovarajuće terapije. Pored toga, tehničarka je spomenula da mogu odmah da saznaju rezultate očinstva. Dejvid je osećao kako mu srce ubrzano kuca. Posle kraće dileme, odlučio je da potpiše papire. Iako je znao da je kasno, nadao se da će dobiti odgovore na svoja pitanja.
- Kada su rezultati stigli, šok je bio potpun. Beba koju je gledao na slikama, koja je bila deo njegove prošlosti, bila je zapravo njegova kćerka. Ana je bila njegova biološka ćerka. Sedeći u tišini, Dejvid je osuo kritike na sebe, shvatajući da je pogrešno postupio, da je sumnja u Emiliju uništila njihovu porodicu. Osetio je duboku tugu zbog toga što nije bio tu za svoju kćerku, što je propustio deset godina njenog života. Osim toga, shvatio je da je uništio sve zbog sumnji koje nisu imale osnova.
Odmah je pozvao Emiliju, njeno tiho “da” sa druge strane linije pokazalo je da se suočava sa istinom. Ponovo je razgovarao sa njom i rekao: „Pogrešio sam, bio sam slep i glup. Samo želim priliku da je upoznam.“ Emilija je pristala da se ponovo sretnu. Nakon nekoliko nedelja, Dejvid i Emilija su se sastali u parku, zajedno sa Anom. Tada je usledio trenutak koji nije mogao da se zaboravi. Ana, sa torbom i knjigom, pogledala je svog oca sa velikim očima, dok joj je on tiho rekao: „Ja sam tvoj tata.“
Ana je bila uplašena, ali postupno je shvatila da njen otac želi biti deo njenog života. Iako je do tada bila odbačena, nipošto nije bila zaboravljena. Veza koja je počela da raste između njih bila je sada zasnovana na iskrenosti i ljubavi, a ne na sumnjama. Dejvid je ponovo postao deo Aninog života, vodići je u školu, pomažući joj sa zadaćama i bodreći je na njenim prvim utakmicama.
Njegovi roditelji, koji su ga dugo podržavali u njegovoj sumnji prema Emiliji, sada su mogli da vide koliko Ana liči na njega. Gledajući Anu, njihov sin je shvatio da nije samo prokockao brak, već i izgubljene godine sa svojom kćerkom. „Trebao sam da verujem u tebe“, rekao je Emiliji, „uništio sam nas zbog svojih sumnji.“ Emilija je klimnula glavom, shvatajući da je kasno za njihov brak, ali nije bilo kasno za Dejvida i Anu.
Godinu dana kasnije, Ana je proslavljala svoj jedanaesti rođendan, a Dejvid je bio tamo. Držao je tortu, smeškao se i gledao svoju kćerku kako raste u voljenu osobu koju je tek sada imao priliku da upozna. Iako ništa nije moglo da vrati vreme koje je prošlo, Dejvid je znao da je sada dobio novu šansu da bude otac.
Priča o Dejvidu i Ani nije samo priča o pomirenju, već i o tome kako istina izlazi na svetlo i menja živote. Dejvid je shvatio da ljubav ne znači samo biti prisutan fizički, već i emocijama, pažnjom i brigom. Iako mu prošlost ne može biti vraćena, ima šansu za budućnost. I ta šansa za njega i Anu je bila sve što je trebalo da mu donese mir i ljubav u životu.
