Testovi na Mariji Branjas Moreri, koja je bila najstarija osoba na svetu pre nego što je prošle godine preminula u 117. godini, doneli su značajna biološka otkrića koja su otkrila nove uvide u proces starenja.
Iako je njen organizam nosio znake ekstremne starosti, istraživanja su pokazala da je bila izuzetak u mnogim aspektima, jer je doživela duboku starost bez tipičnih bolesti koje obično pogađaju starije osobe.
- Istraživači iz Španije sproveli su sveobuhvatan niz testova kako bi shvatili zašto je Marija, koja je rođena u San Francisku 1907. godine i preživela dva svetska rata, španski građanski rat i pandemiju kovida, imala tako zdravu starost. Testovi su obuhvatili genetiku, proteine, nivoe hemikalija u njenoj krvi, pljuvački, urinu i stolicama, kao i mikrobiotu u njenim crevima. Profesor Manel Esteler sa Instituta za leukemiju Hosep Kareras u Barseloni rekao je da su hteli da razjasne zašto je ona, uprkos tome što je starila, ostala izuzetno zdrava.
Otkriveno je da je Marija, iako je njeno telo pokazivalo znakove starenja, bila zaštićena od mnogih bolesti zahvaljujući nekim biološkim faktorima. Iako su njene telomere (zaštitni kapici na krajevima hromozoma, koji obično signaliziraju starost ćelija) bile izuzetno kratke, to je možda bilo zaštitno za njeno telo jer je ograničavalo dalju deobu ćelija, što je moglo da je štiti od raka. Takođe, detaljno ispitivanje njenog DNK otkrilo je varijante gena koje su štitile njene srčane i moždane ćelije od bolesti i demencije.
Njeni nivoi inflamacije bili su izuzetno niski, što je smanjivalo rizik od bolesti kao što su rak i dijabetes. Takođe, njen metabolizam holesterola i masti bio je izuzetno efikasan, što je ključno za sprečavanje bolesti tipičnih za starije ljude. Tim istraživača je takođe koristio epigenetske satove koji proučavaju obrasce ekspresije gena kako bi procenili biološku starost Marije. Ispostavilo se da je bila čak 10 do 15 godina mlađa od svoje hronološke starosti, što znači da je njeno telo starilo sporije nego što bi to bio slučaj za prosečnu osobu njenih godina.
- Iako su genetika i biološki faktori imali veliku ulogu u njenoj dugovečnosti, Marija je vodila zdrav život, što je sigurno doprinosilo njenoj izuzetnoj starosti. Nije imala višak kilograma, jela je mnogo jogurta, nikada nije pušila, niti konzumirala alkohol. Takođe, imala je bogat društveni život, što je svakako pomoglo njenoj dugovečnosti. Profesor Esteler veruje da će ova otkrića pomoći naučnicima da razviju nove tretmane koji bi mogli omogućiti ljudima da ostare zdravije i sa manje bolesti.
Profesor Hoao Pedro de Magaljajš sa Univerziteta u Birmingemu takođe smatra da bi otkrića o izuzetnoj dugovečnosti mogla ponuditi uvid u mehanizme starenja i pomoći u razvoju lekova koji bi omogućili duži i zdraviji život. Prepoznavanje gena koji su povezani sa dugovečnošću moglo bi otvoriti nove mogućnosti za prevenciju bolesti i usporavanje procesa starenja.
