Postoje bahati, zli i oholi ljudi koji imaju bogatstvo i moć i misle da mogu druge osobe ponižavati kako god oni to žele baš kao što se desilo u našoj današnjoj priči.
Danijel je radila kao konobarica u restoranu, kako bi sebi obezbedila sredstva za studije prava. Iako je njen posao bio težak, verovala je u svoje snove i borila se da izdrži dvostruke smene. Međutim, njen život se promenio u trenutku kada je srela Bredlija Vitmora, milijardera poznatog po svojoj aroganciji. Tog dana, dok je nosila tacnu sa čašama vode, Bredli joj je naredio da klekne i očisti njegove cipele. Njegov glas bio je oštar i pun prezirа, a svi gosti su se okrenuli prema njima.
- Danijel, umesto da se povuče, pogledala ga je u oči i mirno odgovorila da ako mu je potrebna osoba za čišćenje, može otići do obućara. Nije pokazivala strah, već odlučnost. Njene reči su presekle tišinu, a Bredli je bio zatečen. Iako mu je menadžer restorana šapnuo da se povuče, Bredli je samo odmahnuo rukom, ne želeći da napravi skandal. Danijel je nastavila sa svojim poslom, iako je unutra osećala kako je ponižena.
Njene reči, međutim, nisu prošle nezapaženo. Sledećeg dana, gost koji je bio prisutan tokom incidenta podelio je priču na društvenim mrežama, nazivajući Danijelinu reakciju lekcijom o dostojanstvu. Vest se brzo proširila, a ljudi su počeli prilaziti Danijel i davati joj napojnice sa ohrabrujućim rečima. Dva dana kasnije, u restoran je došao čovek u skupom odelu, predstavljajući se kao lični asistent Bredlija Vitmora. On je preneo poruku: Bredli želi da je vidi.
Danijel je u početku odbila susret, smatrajući to izvinjenjem, ali je ipak pristala. Sledećeg dana našla se u velikoj kancelariji na poslednjem spratu nebodera. Bredli ju je dočekao bez svoje uobičajene arogancije i odmah se izvinio za svoje ponašanje. Rekao je da je video kako je njena hrabrost inspirisala ljude i da je shvatio da je postao osoba koju ne želi da bude. Izvadio je ček i ponudio joj stipendiju za pravni fakultet, govoreći da je to pokušaj da ispravi svoju grešku.
Danijel je bila u dilemi. Nije želela milostinju, ali je shvatila da ovo nije samo običan novac – to je bila prilika. Nakon nekoliko trenutaka tišine, prihvatila je stipendiju, ne zato što mu prašta, već zato što nije želela da jedan loš trenutak uništi njen san.
Godinu dana kasnije, Danijel je završila prvu godinu prava sa najboljim ocenama. Na dan kada je položila poslednji ispit, dobila je pismo iz Bredlijeve kancelarije: „Druga godina je na meni. Verujem u tebe.“ Shvatila je da je njena reakcija na poniženje postavila temelje za njen uspeh. Nije samo promenila Bredlijev život, već je sama sebe učinila neignorabilnom. Prihvatila je ponudu, ali više zbog svog samopouzdanja nego bilo kakvih želja za osvetom. Taj jedan „ne“ joj je omogućio da menja svoj život i da se bori za svoje snove.
