Većina ljudi je iskusila gljivičnu infekciju noktiju, poznatu kao onihomikoza. Gljivice se često dobijaju u vlažnim prostorima, gde su idealni uslovi za njihov rast.
- Nošenje uskih tenisica koje ograničavaju cirkulaciju zraka prevladavajući je čimbenik koji pridonosi onihomikozi, jer stvara vlažnu okolinu u kojoj se gljivice razmnožavaju. Nadalje, stalni pritisak koji tenisice vrše na nokte može pogoršati stanje.
Kako bi se suprotstavili ovoj nepoželjnoj infekciji, brojni pojedinci otkrili su lijek u jednostavnom, ali učinkovitom kućnom lijeku. Potrebne komponente za ovaj tretman su sljedeće:VodaZa provođenje postupka trebat će vam 1 šalica jabučnog octa, 4-5 žlica sode bikarbone i meka maramica ili ručnik.
U prostranoj zdjeli pomiješajte 1 šalicu jabučnog octa s vodom. Uronite stopala u ovaj pripravak i ostavite ih da se namaču 15 minuta. Nakon toga nježno osušite stopala ručnikom. Nakon toga pripremite posebnu posudu napunjenu vodom u koju ste dodali 4-5 žlica sode bikarbone. Još jednom uronite stopala i držite ih u otopini neko vrijeme.
Ublažavanjem simptoma onikomikoze i promicanjem zdravlja noktiju, ovaj tretman se pokazao učinkovitim u pružanju prijeko potrebnog olakšanja.
BONUS TEKST:
Kupus: Istorija, Kultura i Nutritivna Vrednost
Uvod
Kupus (Brassica oleracea) je biljka iz porodice Brassicaceae koja uključuje i druge poznate povrće kao što su brokoli, karfiol i kelj. Kupus se uzgaja i konzumira širom sveta zbog svojih nutritivnih vrednosti, kulinarske primene i medicinskih svojstava.
Istorija Kupusa
Kupus ima dugu istoriju uzgoja i upotrebe koja datira još iz antičkih vremena. Veruje se da je kupus poreklom iz mediteranskog regiona i zapadne Evrope. Stari Egipćani, Grci i Rimljani su ga koristili u svojoj ishrani i medicini. Grci su smatrali da kupus može pomoći u lečenju brojnih bolesti, dok su Rimljani verovali da je dobar za probavu i lečenje rana.
Vrste Kupusa
Postoji mnogo različitih vrsta kupusa, od kojih su najpoznatije:
Beli kupus: Najčešće se koristi u kuvanju i pravljenju salata. Ima glatke, čvrsto uvijene listove.
Crveni kupus: Sličan belom kupusu, ali sa ljubičastom bojom. Bogat je antocijaninima, koji su snažni antioksidansi.
Kelj: Ima naborane listove i često se koristi u supama i varivima.
Kelj pupčar (prokelj): Sitne glavice koje rastu oko stabljike. Imaju intenzivan ukus i koriste se u različitim jelima.
Savoj (savoy) kupus: Ima naborane i mekane listove koji su idealni za pravljenje sarme.
Nutritivna Vrednost
Kupus je niskokalorično povrće bogato vlaknima, vitaminima i mineralima. Evo nekoliko ključnih nutritivnih vrednosti kupusa:
Vitamini: Kupus je bogat vitaminom C, koji je esencijalan za imunološki sistem, i vitaminom K, koji je važan za koagulaciju krvi.
Minerali: Sadrži značajne količine kalijuma, kalcijuma i magnezijuma.
Antioksidansi: Kupus sadrži antioksidanse poput polifenola i flavonoida, koji pomažu u borbi protiv slobodnih radikala i smanjuju rizik od hroničnih bolesti.
Vlakna: Visok sadržaj vlakana u kupusu pomaže u održavanju zdrave probave i prevenciji zatvora.
Zdravstvene Prednosti
Kupus nudi mnoge zdravstvene prednosti, uključujući:
Podrška imunološkom sistemu: Vitamin C u kupusu jača imunološki sistem i pomaže u borbi protiv infekcija.
Protivupalna svojstva: Antioksidansi u kupusu pomažu u smanjenju upale u telu.
Zdravlje srca: Vlakna i antioksidansi pomažu u smanjenju nivoa holesterola i rizika od srčanih bolesti.
Prevencija raka: Neka istraživanja sugerišu da jedinjenja u kupusu, kao što su glukozinolati, mogu pomoći u prevenciji određenih vrsta raka.
Zdravlje probavnog sistema: Vlakna u kupusu podržavaju zdravu probavu i sprečavaju zatvor.
Kulinarska Primena
Kupus se koristi u mnogim kulinarskim tradicijama širom sveta. Može se jesti sirov, kuvan, pečen, fermentisan ili pirjan. Evo nekoliko popularnih načina pripreme kupusa:
Salate: Sirovi kupus je glavni sastojak mnogih salata, uključujući popularnu američku salatu od kupusa, poznatu kao coleslaw.
Sarma: U mnogim balkanskim zemljama, listovi kiselog kupusa se koriste za pravljenje sarme, jela koje se sastoji od listova kupusa punjenih mlevenim mesom i pirinčem.
Kiseli kupus: Fermentisani kupus je popularan u mnogim kulturama i koristi se kao prilog ili sastojak u različitim jelima. Kiseli kupus je bogat probioticima, koji su dobri za zdravlje probavnog sistema.
Variva i čorbe: Kupus se često koristi u varivima i čorbama, gde dodaje ukus i nutritivne vrednosti.
Uzgoj Kupusa
Kupus je relativno jednostavan za uzgoj i može se uzgajati u različitim klimatskim uslovima. Evo nekoliko osnovnih saveta za uzgoj kupusa:
Sezona: Kupus se može sejati u proleće ili jesen, jer preferira hladnije temperature.
Tlo: Kupus najbolje raste u plodnom, dobro drenirajućem tlu sa pH vrednošću između 6,0 i 6,8.
Zalivanje: Kupus zahteva redovno zalivanje, posebno u sušnim periodima.
Gajenje: Kupus treba redovno okopavati i plitko obrađivati kako bi se sprečilo formiranje kore i razbijanje plitkog korena.
Zanimljivosti o Kupusu
Težina kupusa: Najveći zabeleženi kupus težio je preko 62 kilograma i uzgajan je na Aljasci.
Kupus u svemiru: Kupus je jedno od povrća koje je uspešno uzgajano na Međunarodnoj svemirskoj stanici.
Simbolika kupusa: U nekim kulturama, kupus je simbol bogatstva i prosperiteta.
Zaključak
Kupus je izuzetno nutritivno povrće sa bogatom istorijom i širokom primenom u kulinarstvu. Njegove zdravstvene prednosti i jednostavnost uzgoja čine ga popularnim izborom u mnogim domaćinstvima širom sveta. Bilo da ga konzumirate u salati, fermentisanog ili kao deo složenih jela, kupus je dragocen dodatak svakoj ishrani
