Danas na žalost bolje prolaze ljudi koji su drski i bezobrazni i osobe koje imaju neku osnovnu kulturu se vrlo često nađu u situaciji da ne znaju kako da se ponašaju prema takvima.
Skoro svako od nas je bar jednom izašao iz neke rasprave s onim neugodnim osjećajem: zašto mu nisam ništa rekao? Bezobrazni ljudi znaju tačno gdje da udare – u tvoje granice, samopouzdanje i mir. Ako prešutiš svaki put, oni dobijaju potvrdu da smiju tako nastaviti, jer im tvoja šutnja govori da je njihovo ponašanje prihvatljivo. Dobra vijest je da postoje pametni, mirni i dostojanstveni odgovori koji gase bezobrazluk, a da se ti ne spuštaš na njihov nivo.
Šutnja se često pogrešno predstavlja kao zrelost, ali u stvarnosti, ako stalno šutiš na bezobrazluk, šalješ poruku da je takvo ponašanje prema tebi dozvoljeno. Ljudi testiraju granice – u porodici, na poslu, u vezi, čak i među prijateljima. Kada ne reaguješ, bezobrazna osoba dobija nagradu jer je prošla jeftino, drugi prisutni uče da se prema tebi može tako ponašati, a ti iznutra skupljaš ljutnju i frustraciju koja kasnije izbije na pogrešnom mjestu. Ne radi se o tome da trebaš galamiti ili vrijeđati – radi se o tome da jasno, mirno i kratko pokažeš: ovo nije u redu i ne pristajem na to.
Bezobrazni ljudi često očekuju da ćeš planuti, jer im to daje energiju i argument da kažu: vidi kakav si. Najpametniji način je da se ponašaš kao da posmatraš situaciju sa strane, zadržavajući miran ton, jasne riječi i stabilan pogled. Pomoćna pitanja koja možeš postaviti sebi u tom trenutku su: šta je ovdje zaista problem – njihov komentar ili moje shvatanje tog komentara? Hoću li se zbog ove rečenice sramiti kasnije ili ću biti ponosan na sebe? Šta želim da ova osoba nauči o granicama koje imam? Jedan od najjednostavnijih i najmoćnijih odgovora jeste: Način na koji govoriš sa mnom nije u redu. Ovaj odgovor ne ulazi u raspravu, ne brani se, ne objašnjava – samo imenuje ponašanje.
- Na primjer, ako ti bezobrazna kolegica kaže da nikad ništa ne uradiš kako treba, ti mirno odgovaraš da način na koji govori s tobom nije u redu i da možete o zadatku, ali ne tim tonom. Time ne prihvataš njihovu igru, već postavljaš uslov – razgovarat ćemo ako postoji minimum poštovanja. Drugi koristan odgovor je: Ako želiš normalan razgovor, spreman sam. Kada je neko ironičan, viče ili te ponižava, mirno preusmjeri fokus na ono što je tebi prihvatljivo. Ovo vraća odgovornost na njih – jasno kažeš da oni biraju ton, a ti biraš da li ćeš učestvovati.
Treći pametan odgovor glasi: Ovo više govori o tebi nego o meni. Bezobrazni komentari često su odraz tuđih frustracija, nesigurnosti ili zavisti, a ova rečenica im to suptilno vraća nazad, poručujući da njihove riječi ne određuju tvoju vrijednost. Četvrti odgovor, Ne razgovaram na takav način, funkcioniše kao crvena linija – ne ulaziš u sadržaj uvrede, već u sam stil komunikacije. Ovo je posebno važno u bliskim odnosima, jer ako tu ne postaviš granice, bezobrazluk postaje normalna komunikacija.
Peti odgovor, Možemo li se vratiti na temu bez uvreda?, koristan je kada bezobrazluk dolazi upakovan u raspravu o stvarnom problemu. Vraćaš razgovor na racionalni nivo i prisiljavaš drugu osobu da ili prestane s napadima, ili otvoreno prizna da je tu samo da vrijeđa. Šesti odgovor, Ne, to nije prihvatljivo za mene, pokazuje da nije sve na prodaju – ni tvoje vrijeme, ni energija, ni dostojanstvo. Sedmi odgovor, Preći ću preko ovoga jednom, ali ne i drugi put, daje drugoj osobi šansu, ali pod potpuno jasnim uslovima, čime čuvaš i sebe i odnos.
Osmi odgovor, Vidim da si ljut, razgovarat ćemo kad se smiriš, pokazuje empatiju, ali i čuva tvoje granice – ne prihvataš da budeš ispusni ventil za tuđe frustracije. Deveti odgovor je tiha granica – odlazak bez drame. Ponekad je najbolji odgovor ne izgovoriti ništa, ali otići. To nije isto što i šutnja koja trpi; to je aktivna odluka da prekineš situaciju. Usred bezobraznog monologa možeš reći da ovim razgovorom ne dobijate ništa i da ćeš završiti ovdje, a zatim otići. Time šalješ poruku da bezobrazluk nema publiku, jer mnogi ljudi budu najhrabriji upravo kad imaju gledaoce – ostaviš ih bez scene.
Kako biste ove odgovore uvježbali da vam postanu prirodni, važno je da ih unaprijed prilagodite svom stilu govora, zapišete i vježbate naglas, čak i pred ogledalom. Počnite od manjih situacija, od pasivno-agresivnih komentara i sitnih podbadanja, jer svaki put kada uspijete reagovati mirno i jasno, vaše samopouzdanje raste. Ne možete kontrolisati kako će se drugi ljudi ponašati, ali možete odlučiti šta tolerišete i kako odgovarate.
Nikad šutjeti bezobraznim ljudima ne znači da trebate ratovati sa svima, već da ne izdajete sebe zarad tuđeg mira. Svaki put kada mirno i jasno postavite granicu, šaljete poruku: poštujem sebe i očekujem isto od drugih – a to je temelj zdravih odnosa, i sa drugima, i sa samim sobom. I zato, sljedeći put kada vas neko pokuša poniziti, sjetite se da šutnja nije zrelost, već dozvola. I odaberite riječi koje vas štite, jer vi to zaslužujete.
