“Svako jutro kada ustanem pitam se da li je ovo istina. Slomljena sam srca i mislim da se više nikada neću spojiti i nikada neću biti ista osoba. 3. maja prošle godine, Marla sam već bila budna.” probudio ju je. Napravila je frizuru jer su se tog dana slikali u školi. Pomogao sam joj, ali je rekla “ne možeš ti to, zabrljala si”. Pa sam je ispratio, a nisam je ni poljubio”. Majka Mare Andelković Dragana prisjetila se posljednjeg susreta sa kćerkom dirljivim riječima koje su do suza ganule prepunu sudnicu. Tog dana, tokom prvog perioda, trinaestogodišnji dečak ubica naoružan očevim pištoljem ušao je u Osnovnu školu Vladislav Ribnikal u centru Beograda i ubio devet svojih vršnjaka i jednog obezbeđenja.
Dragana Anđelković, koja je danas svjedočila u sudskom postupku koji su roditelji i najbliži članovi porodice ubijenog djeteta vodili protiv maloljetnika, njegovih roditelja i škole, rekla je da je tog jutra u 8.40 njegov mlađi sin krenuo u školu. Ista škola je zvala da joj kaže “došlo je do pucnjave”. Porodični bol je počeo u tom trenutku i traje do danas. Svoju srednju kćer Marlu (koju su ostavili tog dana) opisala je kao vrlo sposobnu i snalažljivu, zbog čega je vjerovala da je dobro, iako je satima stajala ispred škole nadajući se da će izaći, čak i ako niko drugi nije. Djeca i roditelji su otišli kućama.
– Otišla sam ispred škole. Ne znam koliko hiljada puta sam pozvala Marin broj, na koji se niko nije javljao. Verovala sam da je unutra, da daje iskaz, a suprug i starija ćerka otišli su da je traže po bolnicama. Satima sam stajala ispred. Mislim da sam na kraju ostala sama. Tada me je pozvao suprug Branko, rekao je “vesti su katastrofa”. Govorila sam da nije moguće, pala sam na zemlju i molila ga da mi kaže da nije tako. Bacila sam telefon što dalje od sebe, jer nisam mogla da podnesem to što čujem – otkrila je nesrećna žena kako se osećala u trenutku kada je primila najstrašnjiju vest koju jedan roditelj može da dobije.
