U 23:40 29. aprila 1977. pronađen sam u liftu. Nosim bijeli kombinezon. Ispod klupe – bijela košulja. Pletena kapa sa kapuljačom. Umotana u bijelo-plavo ćebe. Pored mene su bile četiri “tetra” pelene i flašica bebi pudera iz Leskovačke hemijske industrije. Iako sam bio vrlo mlad, nosio sam “punu ratnu opremu”! Ovo je rekao Milan Popović za Currier. Kuril je imao oko mesec dana kada su na poziv stanara stigli milicioneri iz Šeste stanice milicije Stari Grad. Sa Narodnog fronta 17 (danas Kraljice Natalije). Danas kaže da je živeo dobrim životom, voleli su ga usvojitelji, putovao je, radio, ženio se, imao dvoje dece, nastanio se u Španiji… onda je sa 46 godina počeo da traži svoje biološko dete Roditelji, pre svega, majko, htela je da kaže majci da joj ne smeta.
– Neko u zgradi je pozvao lift. Lift se otvorio i unutra je bila beba. Kasnije mi je rekao da je bio šokiran. Pozvao je policiju. Došli su i mene su odveli u sirotište u Zvičanskoj. Zovem se Ilija, ime sam dobio po policajcu u patroli. Kada sam tačno rođen – ne znam. Pedijatri nisu sigurni. Rekli su da imam oko mesec dana, pa su mi izabrali datum rođenja 1. april, i verujte mi, bili su u pravu – ceo moj život je prvi april – rekao je Milan uz osmeh. Zaštita odojčadi, dece i adolescenata “Zvečanska” trajala je nekoliko meseci, a potom su stigli hranitelji učiteljica engleskog Svetlana i zdravstveni radnik Aleksandar Popović. Među troje djece, izabrali su njega. Mladi Ilja je dobio ime Milan i doveden u Niš. Smatrali su ga kapljicom vode na dlanu. On je veoma sretan. Ništa mu ne nedostaje. Od trenutka kada je upoznao sebe, znao je da je usvojen. Ovo nikada nije bila tajna.
