Da bismo očuvali naše zdravlje postoji nekoliko preduslova a ono što medicinski stručnjaci stalno napominju je zdrava prehrana i fizička aktivnost. Evo jednog savjeta poznatog doktora.
Doktor Aleksandar Mjasnikov, jedan od najpoznatijih kardiologa u Rusiji, već dugo poziva na važnost pravilne ishrane i života umereno. Poznato je da Mjasnikov promoviše zdrav način života i često kritikuje savremene trendove u ishrani koji uključuju prekomernu konzumaciju brze hrane, dijeta bez osnova i samoproklamovane savete iz neta. Iako je poznat po tome što često deli svoje savete u medijima, ponekad se postavlja pitanje da li on zaista sledi svoje preporuke ili živi na drugačiji način. Na to pitanje teško je dati jasan odgovor, jer Mjasnikov nije osoba koja često deli svoj lični plan ishrane, ali iz njegovih nastupa može se naslutiti da je vrlo posvećen zdravim navikama.
Mjasnikov, kao stručnjak, veruje u nekoliko osnovnih principa kada je u pitanju ishrana. Iako je poznat po tome što strogo savetuje da se izbegavaju određene vrste hrane, on sam s vremena na vreme ne odbija uživati u nezdravim obrocima poput čipsa ili hamburgere, ali samo u malim količinama i uz napomenu da se brzo vraća zdravim navikama nakon takvih užitaka. Mjasnikov se pridržava sledećih osnovnih principa ishrane koje predlaže i svojoj publici:
Prvo pravilo koje Mjasnikov spominje jeste da se unos kalorija treba pratiti u skladu s fizičkom aktivnošću. Važno je razumeti da unos hrane treba da bude u ravnoteži s količinom energije koju telo troši, čime se izbegava višak kilograma koji je, kako ističe, jedan od najvećih uzročnika problema sa zdravljem. Drugi princip je smanjenje konzumacije crvenog mesa, prerađene hrane, kobasica i soli, koji su, kako kaže, glavni krivci za mnoge bolesti srca i krvnih sudova. Mjasnikov savetuje da se konzumira oko pola kilograma voća i povrća dnevno, naglašavajući važnost biljnih izvora u ishrani.
- Mjasnikov, takođe, naglašava da se u ishrani mora napraviti prostor za morsku ribu, koja je bogata omega-3 masnim kiselinama, koje su izuzetno korisne za zdravlje srca i krvnih sudova. Na kraju, on savetuje da se izbegava prejedanje pre spavanja, jer to može ozbiljno ugroziti probavni sistem i kvalitet sna. Preporučuje da poslednji obrok bude lagan i bogat vlaknima, uz što manje kalorija.
Mjasnikov takođe veruje u važnost fizičke aktivnosti. On savetuje da se svaki dan posveti bar nekoliko minuta fizičke aktivnosti, bilo da se radi o šetnji, vožnji bicikla ili jednostavnom istezanju. Iako ne mora biti naporno, vežbanje ima višestruke koristi i pomaže u održavanju ravnoteže tela i uma. Takođe, Mjasnikov ističe da treba izbegavati prekomerno konzumiranje alkohola, jer alkohol može imati negativan uticaj na srce i krvne sudove.
U razgovorima o doručku, Mjasnikov objašnjava da je to najvažniji obrok u toku dana, jer pomaže telu da reguliše metabolizam i započne dan na pravi način. On je sklon tome da, iako doručak treba biti hranljiv, ne postoji “idealni” obrok, već bi trebalo da bude raznolik. Preporučuje da se doručak s vremena na vreme menja kako bi se telo pripremilo za celodnevnu aktivnost. Ipak, tvrdi da je najbolji doručak ovsena kaša, dok je potrebno izbegavati griz, jer sadrži previše brzih ugljenih hidrata koji mogu izazvati nagli porast šećera u krvi.
Za ručak, Mjasnikov naglašava da obrok ne treba biti previše kaloričan. Supa je obavezan deo njegovih preporuka, ali ne sme biti bogata mastima i začinima. Osim toga, salate su odličan izbor, ali se moraju jesti umerenim količinama, a začini i sol moraju biti svedeni na minimum. On smatra da prejedanje nije poželjno ni u jednom obroku, jer to samo opterećuje probavni sistem, dok pravilna količina hrane može doprineti boljoj energiji i koncentraciji tokom dana.
Za večeru, Mjasnikov predlaže lagane obroke, sa naglaskom na kašu od heljde, belo meso i povrće, kao i fermentisane mlečne proizvode, koji podržavaju probavu i zdravlje creva. Uz to, preporučuje grickanje povrća ili voća tokom dana, kako bi se kontrolisala noćna glad. On takođe smatra da je izuzetno važno jesti sa merom, jer prejedanje izaziva opterećenje na organizam i umanjuje kvalitet života.
Ovaj pristup ishrani koji Mjasnikov zagovara može se smatrati uravnoteženim i praktičnim. Održiv je u svakodnevnom životu, jer ne uključuje radikalne promene u ishrani, ali se fokusira na povećanje unosa zdrave hrane i smanjenje štetnih navika. Njegov naglasak na fizičkoj aktivnosti, kontroli unosa kalorija i izboru zdravih obroka pruža jednostavan put do boljeg zdravlja.
U zaključku, Mjasnikov daje jasne preporuke koje uključuju umerene promene, a njegov savjet o umerenosti je temelj svakog njegovog plana ishrane. Promjene u ishrani i navikama mogu se prilagoditi individualnim potrebama i stilu života, a Mjasnikov veruje da svaka osoba može pronaći ravnotežu između uživanja u hrani i očuvanja zdravlja.
