Ljudi su društvena bića i kontakt sa drugim osobama nam je potreban ali treba biti oprezan šta dijelimo sa osobama koje poznajemo. Postoje stvari koje ne treba govoriti nikome.
U današnjem društvu koje teži potpunoj iskrenosti i otvorenosti, mnogi veruju da je jedini način za izgradnju snažnih, zdravih veza potpuno dijeljenje svojih misli i osećanja. Iako to može biti korisno u stvaranju međusobnog poverenja, stvarnost je mnogo složenija. Prekomerno otvaranje, posebno u situacijama koje uključuju previše intime, može imati ozbiljne posledice i otvoriti vrata za manipulaciju i zloupotrebu.
Jedan od glavnih razloga zašto je opasno biti “otvorena knjiga” leži u činjenici da se ljudi menjaju, a veze ponekad ne opstaju. Kada poverimo svoje najdublje misli, tajne ili prošlost partneru, iz ljubavi i poverenja, postoji realna mogućnost da se ti podaci iskoriste protiv nas u trenucima kada najmanje očekujemo. Tokom svađe, na primer, ono što smo izrekli iz trenutnog izliva besa može postati iskorišćeno kao “oružje” koje se koristi da nas povredi.
Partner koji je svedok takvog izliva frustracije može kasnije smatrati da su te misli zapravo odražavale naše stvarno osećanje. Iako to možda nije bila stvarna intencija, izgovorene reči mogu ostaviti dugoročne rane, što dalje narušava poverenje u vezi. Psiholozi često napominju da nismo ono što pomislimo, već ono što činimo. Stoga, ponekad je bolje zadržati neke misli za sebe, kako bi se sačuvala emocionalna sigurnost i očuvala stabilnost odnosa.
- Osim emocionalnih efekata, dijeljenje previše privatnih podataka može ozbiljno ugroziti i našu reputaciju i karijeru. Na primer, ako previše otkrijemo o svojim prošlim greškama, finansijskim neuspjesima ili ličnim propustima, ti podaci mogu isplivati u najgorem mogućem trenutku i ugroziti naš profesionalni ugled. Ono što se jednom deli, može se koristiti protiv nas, bez obzira na naše najbolje namere. Otkrivanje previše o sebi može nas učiniti ranjivima za manipulaciju, prijetnje ili čak ucjenu. Na primer, ako smo imali nepravilnosti u radu, bili u nelegalnim situacijama ili nosili previše intimnih informacija, najbolje je da se takvi podaci ne dele s osobama koje nisu u mogućnosti da ih na odgovoran način tretiraju. U takvim slučajevima, savjetovanje sa stručnjacima, kao što su advokati, može biti puno sigurniji način nego poveravanje takvih detalja u nekoj osobi koja bi ih mogla zloupotrebiti.
Pored vlastite privatnosti, trebamo biti pažljivi i s informacijama o drugim ljudima. Prekomerno poverenje u partnera ili bliskog prijatelja može postati problematično, naročito kada delimo osjetljive informacije o drugim osobama. Takve informacije mogu postati oružje u njihovim rukama, a to može narušiti odnose i dovesti do ozbiljnih nesuglasica. Nepravilno deljenje tih informacija može uništiti poverenje među prijateljima ili čak u porodici. Upravo zbog toga je važno biti selektivan u tome šta s kim delimo, kako bismo izbegli neželjene posledice. Povremeno je bolje da čuvamo neke informacije samo za sebe, posebno kad se radi o tuđim intimnim podacima, zdravlju ili životnim odlukama.
Još jedna vrlo česta greška u prekomernom deljenju informacija može biti nesvesno otkrivanje lozinki, sigurnosnih podataka i drugih važnih informacija. U zdravim odnosima, nije potrebno da svi imaju pristup svim informacijama o tebi. Deljenje lozinki, pinova kartica ili sigurnosnih pitanja može otvoriti vrata za zloupotrebe, posebno u trenucima kada dođe do nesuglasica ili raskida odnosa. Takođe, u slučajevima kada dolazi do problema u vezi, mogućnost da netko koristi tvoje poverljive podatke može ti doneti ozbiljne finansijske ili emocionalne probleme. Stoga, potrebno je postaviti jasne granice u vezi deljenja ovih podataka, čuvajući svoju sigurnost i privatnost.
Prekomerno deljenje osobnih podataka može biti štetno i za sliku koju stvaramo o sebi. Možda ćeš se osećati olakšano kada podijeliš svoje greške, prošle afere ili borbu s ovisnostima, ali to može ostaviti trajan trag u odnosima. Takve informacije mogu postati oružje u budućim svađama, kada partneri koriste prošle greške kako bi povredili i oslabili drugog. Uzimajući u obzir sve ovo, važno je zapitati se: “Hoće li ova informacija pomoći našem odnosu ili samo omogućiti da se osjećam bolje, ali kasnije iskoristiti protiv mene?” Mnoge stvari nije potrebno dijeliti ako to ne doprinosi zdravlju odnosa i ne doprinosi izgradnji dubljeg poverenja.
Jedan od najopasnijih oblika prekomernog deljenja informacija jeste deljenje tuđih intimnosti. Ako saznaš nešto u poverenju o drugoj osobi, izuzetno je važno da te informacije zadržiš za sebe. Deljenje seksualnih traumi, problema sa zdravljem ili teških životnih trenutaka drugih ljudi može imati katastrofalne posledice. Osoba kojoj si poverila takve intimnosti može se osećati duboko povređeno, a tvoje poverenje biti uništeno. Nema ničeg goreg od toga nego deliti informacije koje su ti poverene, jer to može u potpunosti uništiti odnose i dovesti do gubitka poštovanja.
Zaključak je jasan: iskrenost je ključ, ali samo kada je odgovorna. Deljenje onoga što je zaista bitno za zdrav odnos, poštujući granice privatnosti, može učiniti tvoje veze jačima. Kroz selektivno deljenje informacija i zaštitu svoje privatnosti, gradiš temelje zdravih odnosa. Razumevanje kada treba da deliš i kada da zadržiš, ključni je element u očuvanju lične sigurnosti, samopoštovanja i emocionalne stabilnosti. Zdrav odnos ne znači totalnu izloženost, već sposobnost da zadržiš poštovanje prema sebi i drugima.
