Kraj je februara mjeseca i u aprilu je najveći krišćanski praznik Uskrs. Pripreme za njega već polako počinju a vjernici danas obilježavaju Bele poklade kada je potrebno ispoštovati neke običaje.
Bele poklade predstavljaju jedan od najvažnijih dana u hrišćanskoj tradiciji pred početak Velikog posta. Ovaj dan nosi sa sobom bogatstvo običaja i verovanja, a centralno mesto zauzimaju dva ključna elementa: praštanje i priprema za dolazak Uskrsa. Iako se u osnovi sve svodi na duhovnu pripremu, Bele poklade su i vreme kada porodice dolaze zajedno, zabavljaju se i uživaju u bogatom i raznovrsnom meniju, a sve to u duhu pomirenja i zajedništva.
Običaj Belih poklada, poznat i kao Sirne poklade ili Završne poklade, datira još iz vremena kada je osnovna svrha bila priprema za post, s naglaskom na ukidanje mlečnih proizvoda iz ishrane. Ovaj dan označava kraj uživanja u hrskavim sirovim sirovim proizvodima, mleku, siru i jajima, a pred vernicima je period kada će se okrenuti duhovnim pitanjima. Zbog toga, Bele poklade često prate specifični obredi i obaveza prema najbližima i zajednici.
Tradicija nalaže da na trpezi tog dana bude sve ono što sadrži mlečne proizvode – sir, kajmak, jaja, mleko. Sve ove namirnice simboliziraju bogatstvo prirode i obeležavaju poslednji dan kada je to dozvoljeno pre nego što počne post. U nekim krajevima, običaj je da se pozovu i siromašni susedi, jer se veruje da treba svi da se „omrse“ i zajedno uđu u post, u veselju i slozi. To je trenutak kada porodice zaboravljaju na nesuglasice i problemi postaju manji, jer sve dolazi do izražaja kroz ljubav, zajedništvo i mir. Naziv Bele poklade dolazi upravo od dominacije hrane na bazi mleka koja je prisutna tog dana, ali uz simboličnu pripremu za predstojeći post.
- Jedan od karakterističnih običaja na Bele poklade jeste i ta da se mlađi članovi porodice, posebno deca, stavljaju u centar svih aktivnosti. Ovaj dan je ujedno i prilika za šale, igre i zabavu, kada se svi opuštaju i zaboravljaju na svakodnevne brige. Mlađi članovi porodice često preuzimaju ulogu organizatora igre, priređujući zabavu za sve ukućane. Iako je zabava prisutna, najvažniji element ovog dana ostaje unutrašnja priprema, jer je to prilika za duhovno pomirenje.
Jedan od ključnih običaja na Bele poklade jeste i praštanje. Vezano je za duhovnu čistotu koja se stvara prije početka posta. Ovaj obred se obavlja kroz izgovaranje reči: „Oprosti ako sam zgrešio“, a odgovor je često: „Bog ti oprostio, i ja ti opraštam“. Kroz ovaj ritual, vernici oslobađaju svoje srce i dušu, što je ključno za duhovnu pripremu pred najvažniji hrišćanski praznik – Uskrs. Iako na prvi pogled može delovati kao običaj bez dublje simbolike, on je zapravo duboko ukorenjen u verovanjima koja govore da se pomirenjem s drugima oslobađaju negativne emocije koje mogu ometati duhovnu pripremu.
U nekim krajevima Srbije, postoji specifičan običaj da zetovi posete svekrve i svekrove na Bele poklade, tražeći oproštaj i izgovarajući „Oprosti dedo“. Ovaj običaj simbolizuje početak pomirenja među članovima porodice, a ujedno je i potvrda o zbližavanju porodica kroz međusobno poštovanje. U mnogim slučajevima, nakon ovakvih rituala, odnosi postaju bolji, što je dokaz da u ljubavi i zajedništvu leži snaga.
Osim običaja vezanih za obitelj, Bele poklade također uključuju magijske elemente. Smatrali su da je noć pred post vreme kada demoni i veštice najviše haraju, pa je običaj bio da se pred takve uticaje preduzmu mere zaštite. Tradicija nalaže da se kore od jaja bace u vatru, a da se tabani trljaju belim lukom, verujući da će to zaštititi od zlih sila. U nekim delovima zemlje, deca su se oblačila u prevrnute pidžame kako bi sprečili loše uticaje, smatrajući da će na taj način otkloniti zle sile.
Za vreme Belih poklada, maskiranje mladih ljudi u neobične likove bila je još jedna zanimljiva tradicija. Različite šale, smešne i strašne maske predstavljale su način da se protera zima i loše energije iz kuće. Mladima je bilo dozvoljeno da obilaze domaćinstva, pevajući i priređujući veselje, a domaćini su za uzvrat darivali jaja, sir i slatkiše, u znak zahvalnosti. Pored toga, paljenje velikih pokladnih vatra bila je još jedna važna tradicija. Oko vatre su se okupljali, pevali i igrali, a mnogi su čak preskakivali plamen, verujući da će im to doneti zdravlje i snagu tokom godine. Vatra je imala duboko simboličko značenje, predstavljajući kraj zime i početak toplijih dana, ali i proces duhovnog očišćenja.
Bele poklade nisu samo običaj, već i vreme kada se uz obrede i zabavu svi pripremaju za post, ali i za unutrašnje pročišćenje. Ovaj dan nosi duboku simboliku za vernike, jer predstavlja smirenje, pomirenje i poslednje pripreme za najveći hrišćanski praznik, Vaskrs. Bez obzira na to što je dan ispunjen veseljem i igrom, on nam pokazuje pravu vrednost praštanja, pomirenja i duhovnog zdravlja.
