Ponekad mislimo da neku osobu jako dobro poznajemo i sa njom bismo bili spremni podijeliti sve što imamo a na kraju se ispostavi da smo pogriješili. Jedna mlada žena je izbjegla zamku.
Tog jutra ništa nije odavalo znakove promjena. Sve je izgledalo kao i svaki drugi dan u mom životu — rutina, priprema za posao, obavljanje obaveza. Kafa je mirisala kao i uvijek, kroz prozor su ulazili prvi zraci sunca, a svijet vani se polako budio. Ipak, na tom putu uobičajene svakodnevnice dogodilo se nešto što nije imalo nikakve veze s mojim planovima za dan. Taj susret s devojčicom promenio je sve.
Bila sam poslovna žena, vlasnica pet luksuznih salona za ulepšavanje, poznata u poslovnim krugovima i smatrana uspešnom. Moje ime je Sofiya Dmitrievna Gordeeva i do tog trenutka ništa mi nije nedostajalo. Ipak, osim u poslovnom životu, moji odnosi u ličnom životu ostavljali su mnogo toga da se poželi. Godinama sam bila usmerena samo na posao, nisam imala vremena ni za ljubav, ni za prijatelje, a o porodici nisam ni razmišljala. Sve se promenilo onog trenutka kada je u moj život ušao Artyom, moj verenik, muškarac iz snova, koji mi je delovao kao savršen partner.
Bio je ljubazan, kulturan, sa besprekornim ponašanjem i besprekornim životopisom. U njega sam se zaljubila, ili sam barem verovala da jesam. Počela sam da zamišljam budućnost s njim, da planiram svadbu, da budem zadovoljna životom koji sam gradila s njim. Bilo je to savršenstvo koje sam oduvek želela. Ali tog dana, dok sam požurivala na sastanak s menadžerom restorana, ništa nije moglo predvideti događaje koji su se brzo smenjivali.
- Kao i svaki put do sada, odlučila sam se posvetiti poslednjim detaljima za svadbeni banket. I dok sam brzo hodala prema restoranu, primetila sam jednu bosa devojčicu koja je stajala ispred zgrade. Njena poderana haljina i siromaštvo bili su očigledni, ali ono što je privuklo moju pažnju nije bila samo njena odjeća. Bilo je to nešto u njenom pogledu, nešto što je odjednom u meni probudilo osećanje koje nisam mogla objasniti. Devojčica me je pogledala sa velikim, ozbiljnim očima i tiho ponudila buket sa nekoliko uvenulih ruža. Iako sam bila zauzeta svojim mislim, osjetila sam da nešto nije u redu.
Možda sam bila previše usmerena na svoj svet i na budućnost koju sam planirala, ali nisam mogla ignorisati njen pogled. Počela sam da se distanciram, misleći da nemam vremena za ovakve susrete. Ipak, ona me je zadržala sa svojom molbom, govoreći mi da je poslednji buket. Njene reči nisu bile očajničke, ali bile su ispunjene potrebom za nečim, što je u tom trenutku izgledalo kao jedno jednostavno pitanje. Kako bi to znala? Zašto me je upozorila?
Kada je izgovorila reči koje su odjeknule u mojoj glavi, sve se promenilo. “Nemoj da se udaš za njega. Vara te,” rekla je hladno, gledajući me pravo u oči. Prvo sam pomislila da je to bila slučajnost, ali njene reči su bile previše jasne, previše precizne. Kako bi ona mogla da zna? Ali sve je imalo smisla, ona nije bila samo slučajna ulična prodavačica, već je bila s nekim tko zna mnogo više nego što sam ikada mogla da zamislim.
Devojčica je tvrdila da je on sa drugom ženom, i da je novac koji je trošio na nas, trošen s njom. U početku nisam verovala, nisam želela da poverujem. Međutim, sve što je rekla bilo je tačno, od uvezenog automobila do sitnih detalja, koje bi samo neko sa stvarnim uvidom u njegov život mogao znati. Sledi osećaj straha, ali i snažna potreba za istinom.
Iznenađujuće, devojčica nije želela samo da proda cveće; njena misija bila je mnogo važnija. Spomenula je da je njen otac, Maksim, odgovoran za smrt njene majke, da je ubio njeno srce, zbog čega je otišla. Njene reči, bile su punih sumnji, ali bile su istinite i oštre, poput noža. Počela sam da shvatam da su sve moje sumnje bile tačne, a da sam ignorisala stvarnost. Za mene, za moju budućnost, ovo je bilo prekretnica.
Iako nisam verovala odmah, kasnije sam imala moć da saznam istinu. Sastanak sa Artyomom bio je hladan, više nego što sam se nadala. Sve njegove laži su se počele srušiti pred mojim očima, kad sam iznosila sve ono što je devojčica rekla. A tada sam napokon donela odluku. Moj svet je bio pun iluzija, ali sada, više nego ikada, nisam mogla da živim u toj laži.
Za mene je ta devojčica postala simbol onoga što je najvažnije u životu. Da se suočimo sa istinom, da ne verujemo samo svojim željama, i da, ponekad, samo jednostavan čin iskrenosti može promeniti ceo život.Preživela sam prevaru, ali nisam dozvolila da me slomi.
