Ljudima jako teško pada izdaja i ponoženej koje dožive u nekim situacijama a kada ono stigne od ljudi koji su nam najbliži i koji bi nas trebali voljeti i štititi to je posebno teško.
Nakon što sam izgubila bebu, moj život je bio pun nesanica i tuge. Gubitak je bio duboko emocionalan, ali bol je bila još veća jer nisam mogla da shvatim kako je Kosta, moj muž, reagovao. U tom trenutku, činilo se da je sve stalo, a onda je on otišao putem koji nisam mogla razumeti. Mislila sam da sam doživela najdublju bol koju osoba može osjetiti, ali to je bio samo početak. Kosta je bio sa mnom u početku, ali nakon toga je postepeno postajao sve udaljeniji, sve dok nisam saznala da je imao ljubavnu aferu sa mojom najboljom prijateljicom Elenom. I to nije bilo sve. Kada sam saznala da su dobili dijete, srce mi je bilo slomljeno.
U trenutku kada sam saznala istinu, moj svet se potpuno srušio. Kosta je postao otac njenog djeteta, dok sam ja ostala u tišini, nosila svoju tugu i povređenost. Iako smo delili četiri godine zajedno, osećala sam da je sve ono u što sam verovala nestalo. Ni on, ni ona, nisu se borili za naš brak. On je otišao bez mnogo reči, a Elena je nestala iz mog života izgovarajući se da joj je teško gledati moju tugu. Iako je prošlo nekoliko meseci, nisam mogla da zaboravim činjenicu da su oboje učinili nešto što je prešlo granice poverenja.
Moj put ka samospoznaji počeo je kada sam se povukla i posvetila sebi. Bol nije nestajala, ali sam naučila kako da dišem i nastavim dalje. Započela sam terapiju i rad na sebi, dok su oni nastavili svojim putem. Međutim, iznenada je telefon zazvonio. To je bila Kostina sestra Hana. Iako sam je povremeno čula, nikada nije zvala u ovakvom trenutku. Glas joj je bio pun šoka i iznenađenja, zbog nečega što je bilo previše nevjerojatno da bih to mogla odmah shvatiti.
- Hana mi je ispričala da je Kosta bio uveren da je postao otac Eleninog djeteta. Iako su svi prihvatili da je to istina, istina je bila mnogo drugačija. Kosta nije bio biološki otac djeteta. Nakon genetskog testa, koji su uradili iz medicinskih razloga, shvatili su da je istina nešto što nije mogao da zamisli. Bio je šokiran i tražio je dodatnu proveru, ali drugi testovi su to potvrdili. Kosta je dugo verovao da je otac, a sada je saznao da nije. Elena je u isto vreme bila sa još jednim muškarcem, i to je bila istina koja ga je razorila. On je bio u potpunosti pogođen, shvatajući da su njegove odluke sada gubitničke.
Zamislite ironiju situacije: Kosta je sve ove godine investirao u nešto što nije bilo stvarno, u nešto što nije mogao da kontroliše. On je bio razočaran, a onaj koga je smatrao svojim životnim partnerom sada je bio u odnosu sa nekim drugim. Njihova veza je brzo počela da se raspada. Kosta je pokušao da se drži, ali nije mogao da se suoči sa svim što se dešavalo. Kako je vreme prolazilo, Elena ga je potpuno odbacila, dok je on nastavio da pokušava da bude prisutan u životu djeteta, iako su stvari bile već promenjene.
Kada sam saznala sve ove informacije, nisam osetila olakšanje ili radost. Osjećala sam samo prazninu i ravnodušnost. Osveta nije bila nešto što me je ispunilo, niti sam je tražila. U stvari, život mi je pokazao da nepravda ne traje večno, i da istina uvek pronađe svoj put. Shvatila sam da se karma ne mjeri kao nešto što mi sami kontroliramo, već kao lekcija za sve nas. Svi smo nosili svoje terete, a sada su počeli dolaziti odgovori.
Kosta mi je kasnije telefonirao. Glas mu je bio slomljen, pun kajanja, govorio je o greškama koje je napravio. Tražio je šansu da se iskupi, da razgovaramo. Iako nisam imala nikakve želje da se pomirim sa njim, pristala sam na sastanak. Htela sam samo da zatvorim tu priču i da dobijem odgovore koje sam tražila.
Sastanak je bio tih, bez mnogo reči. Kosta je govorio o svojim greškama, o svojoj nesposobnosti da bude pravi partner, o tome da je pogrešno izabrao put. Shvatila sam da je to kasno. Slušala sam njegove reči i shvatila da sada shvata svoje greške, ali nisam bila spremna da zaboravim ono što se desilo. Rekla sam mu da mi nije potrebna njegova krivica, već mir, da se oslobodim bola koji mi je prouzrokovao. Nisam ga mrzila, ali nisam bila spremna da ga primim u svoj život.
Vratila sam se kući i osjetila olakšanje. Bol koji sam nosila mesecima je postao lakši, jer nisam morala da se nosim sa prošlošću. Naučila sam da život ide napred, iako nosi rane, one mogu biti lekcije koje nas čine jačima. Gubitak nije uvijek kraj, ponekad je to početak nečega novog. Naučila sam da ljubav nije samo o tome da daš sve za nekog, već o tome da se posvetiš sebi i svojim granicama. Karma nije osvetoljubiva, ona je lekcija za sve nas.
