Mnogi od nas smatraju da su doktori i medicinski radnici bezdušni roboti koji su oguglali na ljudsku patnju i zdravstvene probleme, ali današnja priča pokazuje koliko je to ustvari neistina.
Marija je postala majka. Četiri dana nakon porođaja, njen svet se potpuno promenio. Ležeći u bolničkoj sobi, držala je svog sina, Vanu, u naručju, posmatrajući kako spava. Taj mali, bespomoćni život u njenim rukama bio je sve što je ikada želela. Porođaj je bio težak, gotovo šesnaest sati bola i napora, ali trenutak kada je akuserka stavila mokro, plačuće dete na njene grudi, bio je trenutak čiste sreće.
- Marija nije mogla da veruje da je sposobna za takvu ljubav, iako je to osećanje bilo potpuno novo za nju. U sobi je mirisalo na mleko, a mirna atmosfera samo je pojačavala osećanje blagostanja. Taj trenutak je za nju bio potpuni preokret, trenutak kada se sve promenilo i postalo jasno.
Marija je razmišljala o svim onim trenucima pre trudnoće: tri godine borbe, dve neuspele trudnoće, beskrajni obilasci lekara, suze, razočaranja. Ipak, sada je bila mama. Osećala je snagu koju joj je donelo majčinstvo, ali i odgovornost koju je njen mali sin nosio sa sobom. Sada je imala sve što je želela, a bol koji je pratila porođaj, i umor, činili su se nevažnim. Najvažnija stvar bila je to što je sada držala svog sina u naručju, i sve je postalo jasno i razumljivo.
Dok je razmišljala o budućnosti, čula je zvuke iz hodnika. Pripreme za izlazak iz bolnice bile su u punom jeku. Dmitro je bio na putu da je pokupi, spremali su se za dolazak kući. Marija je pokušavala da zamisli prvi trenutak kada će se vratiti kući sa sinom, kao porodična celina. Sve je bilo spremno: od ukrašene dečje sobe do poklona i torta koju je obećao da će doneti. Ova slika savršenog početka života sa detetom činila je sve podnošljivijim, čak i u trenutku iscrpljenosti. Bilo je jasno da se sve što je prethodilo, sve borbe, sada isplatio. Osećala je da je život stao na svoje mesto.
Telefonska vibracija donela je još jednu poruku od njenog muža. Znao je da će sve biti spremno, iako je ona još uvek bila u bolnici. Marija je odgovarala sa osmehom na licu dok je gledala svog sina. Na stolu je stajala tača sa hranom koju je donela sestra, ali Marija je želela da se posveti svom sinu. Međutim, uprkos tome, nije mogla da zaboravi sve što je prošla. Suze i uspon u materinstvo bili su deo nje, deo njenog puta koji je doveo do ovog savršenog trenutka. Sve to joj je omogućilo da stvori sopstvenu sreću, čak i kroz borbu i patnju koja je prethodila.
Marija je sada bila majka. Osim što je naučila da voli dublje nego što je ikada verovala, naučila je i da prihvati neizvesnost i nesavršenost života. Iako su trenutci bili izazovni, ona je shvatila da je majčinstvo više od samo radosti i ljubavi. To je i obaveza, i odgovornost, i borba koju majka vodi svakog dana za dobrobit svog deteta. Iako su se pred njom nalazili novi izazovi, Marija je bila spremna da ih prihvati, jer je sada znala da se sve borbe isplate. Bez obzira na to što su prošli kroz teške trenutke, život je imao svoje lepe strane, a Marija je sada bila spremna da uživa u njima, u svom novom životu sa sinom.
