Kroz istoriju, ljudi su verovali da reči imaju moć – moć da izleče, da uteše, ali i moć da povrede i osude.
U mnogim kulturama, kletve i zle želje smatrane su ozbiljnim udarcem na nečiji život i blagostanje. Od Balkana pa sve do najudaljenijih krajeva sveta, postoji uvreženo uverenje da se negativna energija može preneti rečima i mislima. Međutim, crkveni oci, a naročito Sveti Ignjatije Brjančaninov, isticali su da nijedna kletva nema trajnu vlast nad čovekom koji se istinski približi Bogu. On je govorio da postoji jedan način koji je jači od svake izgovorene zle reči – a to je živa vera i iskreno pokajanje kroz molitvu.
Mnogi ljudi i danas svedoče da su se osećali sputano, bolesno ili nesrećno nakon što su poverovali da ih je neko „urekao“ ili „prokleo“. Strah od kletve ume da parališe čoveka i da ga odvede u stanje očaja. Ali Sveti Ignjatije je učio da prava opasnost ne dolazi spolja, već iznutra – iz našeg odnosa prema Bogu i našem stanju duše. Ako je čovek udaljen od molitve, ako živi u grehu i ne traži oproštaj, tada je ranjiv na sve negativne uticaje. Međutim, ako je srce ispunjeno verom, onda nikakva kletva nema moć da ga povredi.
Molitva kao štit
Sveti Ignjatije Brjančaninov posebno je naglašavao molitvu kao najjače oružje protiv svake kletve. On je govorio da molitva nije samo puko izgovaranje reči, već duboki razgovor sa Bogom. Kada se čovek moli iskreno, iz srca, on ulazi u zajedništvo sa višom silom koja ga štiti i osnažuje. Takva molitva razbija sve tamne misli, briše grehe i daje mir duši. „Ko se moli, taj je zaštićen,“ govorio je Sveti Ignjatije. Upravo u molitvi čovek nalazi duhovni mir i slobodu, čak i kada mu drugi žele zlo.
Oprost kao ključ oslobađanja
Još jedan važan korak koji je Sveti Ignjatije naglašavao jeste oproštaj. Mnogi ljudi, kada poveruju da su pod kletvom, žele osvetu ili zlo onome ko im je to učinio. Međutim, time se samo dodatno vezuju za tamu. Oprost, koliko god težak bio, jedini je način da se čovek oslobodi tog tereta. Kada oprosti, on prekida lanac zla i oslobađa i sebe i drugoga. Oprost ne znači opravdati nepravdu, već osloboditi srce od mržnje. Tek tada duša postaje laka i otporna na svaku zlu reč.
Pokajanje i ispovest
Sveti Ignjatije je učio da nijedan čovek nije savršen i da svi grešimo. Međutim, snaga pokajanja i ispovesti je ogromna. Onaj ko se ponizi pred Bogom, prizna svoje grehe i iskreno se kaje, prima oproštaj i čisti svoju dušu. Kada je duša čista, ona je poput ogledala koje odbija svaku tamu. Kletva tada više nema na šta da se „zalepi“, jer srce ispunjeno pokajanjem i Božjom milošću postaje neprobojno.
Vera jača od svake tame
U svojim spisima, Sveti Ignjatije je jasno stavljao do znanja da nijedna spoljašnja sila nema moć nad onim koji je u Bogu. On je govorio da kletva deluje samo tamo gde je čovek slab u veri i gde se sam udalji od izvora života. Onaj ko veruje, ko se moli i prašta, živi u svetlosti, a svetlost uvek razbija tamu.
U savremenom svetu, iako možda manje govorimo o kletvama, mnogi ljudi osećaju pritisak negativnih misli, loših želja i zavisti drugih. Lek je i dalje isti kao što ga je Sveti Ignjatije opisao. Svako od nas može da pronađe mir kroz molitvu, da oprosti onome ko mu je naneo zlo i da se pokaje za svoje slabosti. Time oslobađamo sebe od straha i ulazimo u prostor ljubavi i zaštite.
Sveti Ignjatije Brjančaninov nas uči da je najbolji način da čovek skine sa sebe svaku kletvu – vera u Boga, iskrena molitva, pokajanje i oproštaj. Nijedna negativna sila ne može da upravlja životom onoga ko je duhovno budan i ko se ne predaje mržnji i strahu. Istinska snaga nije u tome da se borimo protiv onih koji nam žele zlo, već da se približimo Bogu, jer tada svaka kletva gubi svoju moć.
