Ovu biljku skoro niko ne jede u Srbiji, a u njoj se krije pravo blago, čini čuda za organizam: Endokrinolog otkriva sve njene blagodeti

Piskavica je zaista biljka s velikim potencijalom, ali je važno koristiti je uz odgovarajući oprez, posebno u slučaju određenih zdravstvenih stanja

Piskavica, poznata i kao „šambala“ ili „grčko seno“, je biljka koja je već vekovima prisutna u narodnoj medicini i kulinarstvu. Ova biljka, iz porodice mahunarki, sadrži bogatstvo hranljivih materija i bioaktivnih supstanci koje je čine izuzetno korisnom za ljudski organizam. Prema rečima dr Elene Sjurakšine, endokrinologa i nutricionista, piskavica je pravi „zlatni dodatak“ ishrani, zahvaljujući visokom sadržaju proteina, vlakana, minerala, vitamina i fitohormona.

Hemijski sastav i nutritivna vrednost

Piskavica se može pohvaliti visokim nutritivnim vrednostima. Na 100 g semena piskavice nalazi se:

• 323 kcal

• 23 g proteina

• 6,4 g masti

• 33,8 g ugljenih hidrata

• 24,6 g vlakana

Proteini piskavice su visoke kvalitete, jer sadrže esencijalne aminokiseline poput lizina, metionina i triptofana. Seme piskavice je bogato polinezasićenim masnim kiselinama (linolnom i oleinskom) koje su korisne za srce. Ugljeni hidrati u piskavici uglavnom se nalaze u obliku složenih i rastvorljivih vlakana, što je korisno za probavni sistem. Piskavica sadrži i značajnu količinu minerala, kao što su gvožđe, kalcijum, magnezijum, fosfor, kalijum, natrijum, cink, selen, bakar i mangan. Takođe, sadrži vitamine grupe B (B1, B2, B3, B6, B9) i vitamin C, kao i fitohormone, polifenole i eterična ulja koji pružaju dodatnu zaštitu od oksidativnog stresa.

Korisna svojstva piskavice

1. Kardiovaskularni sistem
   Piskavica ima značajan uticaj na zdravlje srca i krvnih sudova. Fitosteroli i polinezasićene masti pomažu u snižavanju lošeg holesterola (LDL), dok povećavaju nivo dobrog holesterola (HDL). Flavonoidi, kao što su katehini, kvercetin i kempferol, deluju kao antioksidanti, štiteći krvne sudove i sprečavajući aterosklerozu. Takođe, kalijum u piskavici pomaže u opuštanju krvnih sudova, čime se smanjuje krvni pritisak, dok magnezijum poboljšava cirkulaciju, smanjujući rizik od hipertenzije.

2. Endokrini sistem i metabolizam
   Piskavica ima hipoglikemijski efekat, što znači da pomaže u snižavanju nivoa glukoze u krvi. Vlakna pomažu u usporavanju apsorpcije glukoze, dok diosgenin poboljšava osetljivost na insulin, što je korisno za osobe sa dijabetesom tipa 2. Diosgenin takođe igra ključnu ulogu u hormonskom balansu, smanjujući simptome PMS-a i menopauze te poboljšavajući zdravlje kostiju. Folna kiselina (vitamin B9) u piskavici može pozitivno uticati na funkciju štitne žlezde, koja je ključna za regulaciju metabolizma.

3. Imuni sistem
   Piskavica je bogata antiinflamatornim i antioksidativnim sastojcima. Saponini i flavonoidi deluju tako da inhibiraju prostaglandine i COKS, smanjujući bol i otok. Takođe, vitamini A i C, zajedno sa flavonoidima, štite ćelije od oksidativnog stresa, što pomaže u jačanju imunog sistema.

Kada se piskavica ne preporučuje?

1. Bolesti digestivnog sistema
   Piskavica može povećati kiselost, što nije dobro za osobe sa čirima na želucu ili dvanaestopalačnom crevu u akutnoj fazi. Njen stimulativni efekat može izazvati iritaciju.

2. Giht i osteoartritis
   Piskavica sadrži purine, biljne proteine koji mogu izazvati pogoršanje simptoma gihta i osteoartritisa, pa se preporučuje oprez pri njenoj upotrebi kod ovih stanja.

3. Endokrini sistem
   Trudnice treba da izbegavaju piskavicu, jer može imati estrogeni efekat i izazvati kontrakcije materice, što povećava rizik od pobačaja, naročito u prvom tromesečju. Takođe, kod muškaraca može smanjiti plodnost i proizvodnju testosterona ako se prekomerno koristi.

4. Kardiovaskularni sistem
   Piskavica može pojačati efekte antikoagulansa (lekova za razređivanje krvi), povećavajući rizik od krvarenja. Takođe, osobe sa niskim krvnim pritiskom trebaju biti oprezne jer piskavica može dodatno sniziti pritisak, uzrokujući slabost i vrtoglavicu.

5. Metabolički poremećaji
   Piskavica može pojačati dejstvo lekova za dijabetes, što može dovesti do hipoglikemije. Zbog svog hipoglikemijskog efekta, treba je koristiti uz oprez ako koristite lekove za dijabetes.

Kako koristiti piskavicu u ishrani?

Piskavica je izuzetno korisna u kuvarstvu. Njen seme ima orašast, blago sladak ukus sa suptilnim gorkim notama, što je čini savršenom za začinjavanje raznih jela. U indijskoj kuhinji često se koristi u pripremi karija. Seme možete pržiti do zlatno-smeđe boje kako biste oslobodili njegovu aromu, a zatim ga dodati jelu. Takođe, piskavica je odlična za mariniranje mesa i ribe, posebno kada se pomiješa sa jogurtom, limunovim sokom i drugim začinima.

Mleveno seme piskavice može se dodati u hleb ili testo za lepinje, a naročito se dobro slaže sa raženim hlebom. Takođe, možete je dodati u čorbe, supe, povrće ili pržena jela, a začin se odlično uklapa sa krompirom, spanaćem i drugim zelenim povrćem.

Listovi piskavice su jestivi i mogu se koristiti u salatama ili supama, mada nisu široko korišćeni.

Korišćenje piskavice u narodnoj medicini

Pre nego što počnete sa upotrebom piskavice u medicinske svrhe, obavezno se posavetujte sa lekarom. Evo kako je možete koristiti:

1. Stimulisanje metabolizma:
   Sastojci: 1 kašičica semenki i 250 ml ključale vode.
   Primena: Uzeti 2-3 puta dnevno, 30 minuta pre obroka kod dijabetesa, gastrointestinalnih problema i za stimulaciju metabolizma.

2. Dekokcija:
   Sastojci: 1 kašika semenki i 500 ml vode.
   Priprema: Kuvati 5-7 minuta, ostaviti da odstoji 1 sat.
   Upotreba: Tri puta dnevno, 100-150 ml kao laktogeni stimulans (tokom dojenja) i za respiratorne bolesti kao ekspektorans.

3. Maska za kožu i kosu:
   Samleti parene semenke sa vodom da se formira pasta. Nanesite na kožu 20 minuta za lečenje akni i ekcema, ili nanesite na koren kose 30-60 minuta, zatim isprati – pomaže u jačanju korena i sprečava gubitak kose.