Zašto se kardiološke jedinice toliko suočavaju s mladim pacijentima koji imaju srčane udare? Srpski lekari nisu skrivali iznenađenje zbog naglog povećanja kardiovaskularnih oboljenja. Na kardiološkim odeljenjima, preplavljenim mladim pacijentima s srčanim udarima, dr. Predrag Mitrović primetio je da građani ne pridržavaju saveta lekara o izbegavanju naglih promena u temperaturi, posebno prelaska sa toplih na hladnije uslove.
“Nadali smo se da će broj pacijenata biti manji. Broj srčanih udara povećao se od početka prošle sedmice. Očigledno je da pacijenti nisu ozbiljno shvatili naša upozorenja o izbegavanju naglih promena temperature”, izjavio je dr. Mitrović za RTS. Izrazio je iznenađenje povećanim brojem mladih pacijenata, pripisujući to povećanoj cirkulaciji kod mladih.
Lekari upozoravaju da nagle promene temperature mogu izazvati vazospazam i kardiovaskularne promene, poznate kao infarkt miokarda. Dr. Mitrović naglašava da su najugroženije grupe oni s hroničnim bolestima i visokim krvnim pritiskom. “Sve te dinamike dešavaju se u smislu temperature, uzimajući u obzir praznike i promene u ishrani, što utiče na krvne sudove i variranje krvnog pritiska”, dodao je dr. Mitrović.
Osim srčanih problema, primećen je i značajan broj pacijenata s gastrointestinalnim problemima. Dr. Mitrović ukazuje na “priličnu opuštenost” u vezi s ishranom tokom praznika, što je rezultiralo problemima sa želucem, žučnom kesom, pankreasom i jetrom.
Kako se zaštititi?
Prema savetu dr. Mitrovića, bol bilo gde u telu treba shvatiti kao znak da nešto nije u redu i zahteva hitan kontakt s lekarom. “Kada je hladno, najbolje je ostati kod kuće. Ako nije moguće, polako izađite napolje i postepeno se privikavajte na temperaturu pre nego što potpuno izađete. Najvažnije je, kada uđete, izbegavati naglo prelaziti u prostorije s visokom temperaturom, već se zadržite neko vreme na ulazu ili hodniku”, savetuje dr. Mitrović.
