Pretilost je jedan od vodećih svjetskih zdravstvenih problema i mnogi se pitaju zašto se to dešava. Jedna stvar na koju se često osvrću je to što na starim fotografijama na plažama u Jugoslaviji ljudi izgledaju mršavo i zgodno, dok je danas dobar dio stanovništva gojazan i stvari postaju sve gore.
Istina, južnoslavenski narodi vole jaku ishranu punu mesa i masti, ali to nije razlog naglog debljanja otkako se raspala Jugoslavija. Naime, više se vezuje za američki način života na koji smo se svi ugledali kada su države dobile svoju nezavisnost i pale pod uticaj Zapada i načina života pod kapitalizmom. Kolumnista i pisac George Monbiot je sličan fenomen obrazložio na isto pitanje zašto su ljudi bolje izgledali na starim fotografijama. Iako mnogi smatraju da se djeca ne kreću kao prije, on vjeruje da se kreću isto kao i prije pedeset godina, ali da je veći faktor količina šećera u hrani.
Šećer u prirodnim izvorima i količinama je jako potreban našem mozgu i tijelu, ali rafinirani šećer koji se stavlja u sve od kolača i slatkiša pa do sokova i hamburgera danas je jako varljiv – stvara ovisnost jaku kao kod droga i zavarava prirodne mehanizme gladi i sitosti u organizmu.
Razlog što šećer ide u hranu danas je to što se prehrambene korporacije otimaju oko zarade i žele da svojim mušterijama uvale što više nekvalitetne, nezdrave i slatke hrane koju će kupovati od njih u prekomjernim količinama i dovesti ih do profita, iako ta zarada dovodi do bolesti i smrti. Šta vi mislite o ovome?
